Претраживач веба

Шема концепта мета-претраживача

Претраживач веба (енг. web search engine) представља интернет сервис, чија је сврха тражење информација на вебу, и то углавном задавањем кључних речи, а много ређе одабиром понуђених ставки. Исход претраге се најчешће приказује као списак веб сајтова који садрже тражену информацију, уз могућност да се понуђени веб сајтови посете са страна претраживача.

Веб је развио Тим Бернерс-Ли и његове колеге, 1990. године. За нешто више од двије деценије, постао је највећи извор информација у историји човјечанства. Процјењује се да је укупан број докумената и записа у базама података, стотине милијарди. До краја 2005. године, већ је било преко милијарду корисника интернета широм свијета. Проналажење информација на интернету је постало битан дио свакодневних животних активности. Уствари, претраживање је друга најпопуларнија активност на вебу, иза е-поште, са преко 550 милиона претрага сваки дан.

Веб се састоји од површинског и дубинског (такође скривени или невидљиви веб). Свака страница на површинском вебу има логичну адресу која се назива веб адреса (енгл. Uniforme Resource Locator - URL). Веб адреса странице омогућава њено директно учитавање. Супротно томе, дубински веб садржи странице које није могуће директно учитати као и записе у базама података који су складиштени у системима база података. Сматра се да је дубински веб 100 пута већи од површинског.

Алатке које се користе за проналажење информација на вебу зову се претраживачи. Вјерује се да је више од милион претраживача оперативно на вебу. Претраживаче је могуће класификовати на основу типа података које претражују. Претраживачи који претражују текстуалне документе зовемо претраживачи докумената, док претраживаче који претражују структурисане податке који се чувају у базама података зовемо претраживачи база података. Многи популарни претраживачи као што су Google и Yahoo су претраживачи докумената, док се многи претраживачи е-трговина као што је Amazon.com, сматрају претраживачима база података. Интегрисани претраживач Википедије је такође примјер претраживача базе података. Претраживачи докумената обично имају простији интерфејс са текстуалним пољем гдје корисници уносе свој упит који обично чине кључне ријечи које одражавају потребе корисника за одређеним информацијама. С друге стране, многи претраживачи база података омогућавају корисницима да врше специфичне и сложеније упите.

Већина претраживача покривају само мали дио веба. Да би се повећала покривеност једног система претраге, могуће је комбиновати више претраживача одједном. Системи за претрагу који користе друге претраживаче за обављање претраге и комбинују их са својим резултатима, називају се метапретраживачи.

Суштина алгоритама

Претраживачи веба су, у основи, експертски ситеми који имају за циљ стварање што више хеуристика способних за помоћ експертском систему у предвиђању шта је то што корисник тражи.

Специјализовани претраживачи веба

Специјализовни претраживачи веба за сврху имају тражење информација у вези са специфичном облашћу.

Види још

• веб
• Интернет сервиси
• Развој интернет софтвера
• HTML
• Веб дизајн
• Интернет маркетинг
• Виртуелна приватна мрежа
• Приступ интернету
• SEO

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Претраживач веба

Светски интернет претраживачи

• Гугл [1]
• Бинг
• Јаху
• Алтависта
• Аск

Српски интернет претраживачи

• Крстарица
• Погодак
• Yu Search
• Српко
• Тражим

Специјализовани интернет претраживачи

• Индид
• Сви Послови
• Кулинарски рецепти

Овај незавршени чланак Претраживач веба везан је за рачунарство. Користећи правила Википедије, можете га проширити.