Уништавање имовине СПЦ током ратова у бившој Југославији

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Током ратова на простору бивше СФРЈ 1991—1995. на простору Хрватске и Босне и Херцеговине, тешко је страдала имовина Српске православне цркве. Укупно је порушено 212, а оштећено 367 цркава и манастира. Од остале црквене имовине, порушено је 111 парохијских домова и осталих црквених здања, а оштећено је 107. Епархије на овим територијама су биле поприште жестоких борби, тако да је црквена имовина и тада доживела велика страдања. Након Другог светског рата СПЦ је преуредила распоред и број епархија тако да је нпр. Бихаћко-петровачка епархија успостављена од делова Далматинске и Бањалучке епархије 1990. године.

Стање по епархијама:

У Другом светском рату (1941–1945) на територији Бањалучке епархије (данашња Бањалучка и део Бихаћко-петровачке епархије) порушене су 64 цркве и један манастир, а 21 црква и 3 манастира су оштећени. Укупно је срушено 38 парохијских домова, а 12 је оштећено. Маја 1941. године убијен је епископ бањалучки Платон Јовановић.

  • Бихаћко-петровачка епархија[2]
    • Порушено 26 цркава
    • Оштећено 68 цркава
    • Порушено 10 парохијских домова и осталих црквених здања
    • Оштећено 26 парохијских домова и осталих црквених здања
  • Горњокарловачка епархија[3]
    • Порушено 11 цркава
    • Оштећено 45 цркава
    • Порушено 8 парохијских домова и осталих црквених здања
    • Оштећено 14 парохијских домова и осталих црквених здања

У Другом светском рату убијен је горњокарловачки епископ Сава Трлајић (август 1941. године) и бачен у јаму Јадовно. Уништено је 116 српских цркава, а 39 их је знатно оштећено. Срушене су две капеле и 84 парохијска дома, односно црквена објекта (53 је минирано, а 31 је спаљен). 154 архивске целине су уништене, а 13 је опљачкано. Од 171 црквено-општинске и манастирске библиотеке, 154 је уништено, а 17 опљачкано.

  • Дабробосанска митрополија[4]
    • Порушене 23 цркве
    • Оштећено 13 цркава
    • Порушено 11 парохијских домова и осталих црквених здања
    • Оштећена 3 парохијска дома и остала црквена здања
  • Далматинска епархија[5]
    • Порушено 14 цркава
    • Оштећено 45 цркава
    • Порушен 1 парохијски дом
    • Оштећено 13 парохијских домова и осталих црквених здања

Током Другог светског рата на подручју Далматинске епархије уништено је 17 цркава, а оштећене су 23. Страдала су и 2 манастира и 18 парохијских домова, а 12 црквених објеката је тешко оштећено. Уништено је 49 архива и 30 црквених библиотека.

  • Загребачко-љубљанска митрополија[6]
    • Порушено 9 цркава
    • Оштећено 29 цркава
    • Порушено 5 парохијских домова и осталих црквених здања
    • Оштећено 7 парохијских домова и осталих црквених здања

Током Другог светског рата 1941–1945, на подручју Захумско-херцеговачке епархије једна црква је срушена до темеља, а 18 их је оштећено. Пет парохијских домова је срушено, а четири су оштећена. Уништено је 12 библиотека и 21 црквена архива.

  • Зворничко-тузланска епархија[8]
    • Порушено 38 цркава
    • Оштећено 60 цркава
    • Порушен 31 парохијски дом и остала црквена здања
    • Оштећено 19 парохијских домова и осталих црквених здања
  • Епархија осјечкопољска и барањска[9]
    • Порушено 14 цркава
    • Оштећено 35 цркава
    • Порушено 6 парохијских домова и осталих црквених здања
    • Оштећено 8 парохијских домова и осталих црквених здања

У Другом светском рату, у овој Епархији уништени су бројни српски храмови (Вучевци, Ердут, Осијек, Тења, Чепин, Чепински Мартинци, и још неки), а један број цркава преуређен је у римокатоличке богомоље (Бијело Брдо, Копривна, Маркушица, Погановци, Будимци).

  • Славонска епархија[10]
    • Порушено 39 цркава
    • Оштећена 41 црква
    • Порушено 25 парохијских домова и осталих црквених здања
    • Оштећено 15 парохијских домова и осталих црквених здања

У Другом светском рату, на подручју Пакрачке епархије уништене су 54 цркве, а 21 је оштећена. Манастири Ораховица и Пакра су опљачкани, а потом спаљени. На подручју ове епархије страдале су 73 архиве и 66 црквено-општинских и манастирских библиотека.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Banjalucka eparhija, Приступљено 1. 4. 2013.
  2. ^ Bihacko-petrovacka eparhija, Приступљено 1. 4. 2013.
  3. ^ Gornjokarlovacka eparhija, Приступљено 1. 4. 2013.
  4. ^ Dabrobosanska eparhija, Приступљено 1. 4. 2013.
  5. ^ Далматинска епархија, Приступљено 27. 4. 2013.
  6. ^ Zagrebacko-ljubljanska eparhija, Приступљено 1. 4. 2013.
  7. ^ Zahumsko-hercegovacka eparhija, Приступљено 1. 4. 2013.
  8. ^ Zvornicko-tuzlanska eparhija, Приступљено 1. 4. 2013.
  9. ^ Osjeckopoljska i baranjska eparhija, Приступљено 1. 4. 2013.
  10. ^ Slavonska eparhija, Приступљено 1. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Уништавање_имовине_СПЦ_током_ратова_у_бившој_Југославији&oldid=27030404”