Јохан Шенлајн

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јохан Шенлајн

Johann Lukas Schönlein.jpg
Јохан Лукас Шенлајн

Општи подаци
Датум рођења 30. новембар 1793.
Место рођења Бамберг (Немачка)
Датум смрти 23. јануар 1864.
Место смрти Бамберг (Немачка)
Рад
Поље Медицина
Познат по Шенлајнова болест Шенлајнова пурпура

Јохан Лукас Шенлајн (нем. Johann Lukas Schönlein; Бамберг, 30. новембар 1793Бамберг, 23. јануар 1864) је био немачки лекар, оснивач клиничке медицине у Немачкој и први немачки професор медицине који је 1840. уместо дотадашњих предавања на латинском увео предавања на матерњем (немачком језику). Њему у част два епонима носе његово име; Шенлајнова болест и Шенлајнова пурпура. У медицину је увао и називе за неке болести као што су »туберкулоза« и »хемофилија«. Међутим највећа му је заслуга што је 1389. открио паразитарну природу фавуса, чиме је постао зачетних посебне области у медицини, дерматомикологије.

Епоними[уреди]

Њему у част две болести назване су по његовом имену:

Живот[уреди]

Јохан Лукас Шенлајн рођен је 30. новембар 1793 Бамбергу. Студирао је од 1811 до 1816 у Ландсхуту и Вирцбургу природне науке и медицину. Године 1816 написао је дисертацију „О метаморфози мозга и компаративном ембрионалном развоју мозга код сисара и људи“, са којом је докторирао 1817. на Универзитету у Вирцбургу.

Две године бавио се праксом у Бамбергу, Јену, Гетингену и Минхену, да би се након докторирања устоличио на место предавача на катедри за клиничку наставу на Универзитету у Вирцбургу, од 1817 до 1819. године.

У 1824 је Шенлајн је постао редовни професор и шеф на Медицинској клиници Јулиус болнице, у којој је 1832. године из политичких разлога остао без функције и канцеларије, и био је приморан да пребегне у Цирих, у коме је 1883. постао професор клиничке медицине.

У 1839. по повратку у Немачку именован је за ванредног професор на Универзитету у Берлину, а током 1840. и за редовног професора и личног лекар краља Фридриха Вилхелма IV.

После Вилхелмове абдикације Јохан Лукас Шенлајн је поднео оставку, на све дужности на универзитету у Берлину и годину дана касније отишао у пензију. Вратио се у родни град Бамберг, где је и умро 23. јануара 1864. године

Дело[уреди]

Јохан Лукас Шенлајн један је од реформатора, који је модернизовао не само немачку већ и глобалну медицину увођењем нових научних метода у дијагностику.

Његово главно дело објављено 1818/19 је ауторски рукопис „О великог кашљу“, у коме је не само анализирао узроке болести, већ и приказао и на тачан начин описао временски и просторни ток болести.

Од 1826, Шенлајн је у дијагностици користио физичке и хемијске тестове, перкусију, аускултације, и анализе крви и мокраће и захваљујући таквом приступу болеснику и његовој болести међу првима препознао туберкулозу као независну болест, и разлику између тифуса и паратифуса.

Године 1839. Шенлајн је први на кожи и власишту открио патогене гљивицу фавус , која је по њему касније названа.(Трихофитија Шенлејни). Након овог и открића других кожних промена , Шенлајн је постао један од зачетних посебне области у медицини, дерматомикологије.

Шенлајн је осмислио термине за хемофилију и туберкулозу, а његов опис реуматичне пурпуре, као посебног облика пурпуре, у свом делу детаљно је нашто касније приказао један од његових ученика. Један од најпознатијих лекара 19. века Рудолф Вирхов био је Шенлајнов ученик.

Извори[уреди]

  • Nogaller, A M (2005). „Iogan Sheinlein (1793-1864)“. Ter. Arkh. (Russia) 77 (7): 93–5. ISSN 0040-3660. PMID 16116921. 
  • Matteson, E L (Aug. 2000). „Notes on the history of eponymic idiopathic vasculitis: the diseases of Henoch and Schönlein, Wegener, Churg and Strauss, Horton, Takayasu, Behçet, and Kawasaki“. Arthritis care and research : the official journal of the Arthritis Health Professions Association (United States) 13 (4): 237–45. ISSN 0893-7524. PMID 14635278. 
  • Hierholzer, J; Hierholzer C, Hierholzer K (1994). „Johann Lukas Schönlein and his contribution to nephrology and medicine“. Am. J. Nephrol. (SWITZERLAND) 14 (4-6): 467–72. DOI:10.1159/000168767. ISSN 0250-8095. PMID 7847488. 
  • Losse, H (Aug. 1990). „Typhoid fever“. Schweiz. Rundsch. Med. Prax. (SWITZERLAND) 79 (34): 976–82. ISSN 1013-2058. PMID 2204983.