30. новембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
30. новембар (30.11.) је 334. дан године по грегоријанском календару (335. у преступној години). До краја године има још 31 дан.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| новембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- 1700. — У бици код Нарве шведске трупе краља Карла XII победиле надмоћнију руску војску Петра I. У бици погинуло око 10.000 Руса и 600 Швеђана. На исти дан 1718. Карло XII, шведски "краљ ратник", симбол националног јунаштва, погинуо при нападу на Норвешку.
- 1838. — Мексико објавио рат Француској, која је три дана раније окупирала град Вера Крус.
- 1853. — Русија у Кримском рату уништила турску флоту у бици код црноморске луке Синопе.
- 1872. — У Глазгову одиграна прва фудбалска утакмица две репрезентације, Енглеске и Шкотске. Меч завршен резултатом 0:0.
- 1939. — Више од 20 совјетских дивизија нападом на Финску почело совјетско-фински "зимски рат", окончан мировним уговором у марту 1940, којим је Финска принуђена да се одрекне Карелијске превлаке и града Виборг на истоку земље.
- 1967. — Аден, Јужни Јемен и Јужноарапска Федерација, 17 султаната, стекли независност после 128 година британске колонијалне владавине и формирали Народну Републику Јужни Јемен, која је на исти дан 1970. добила назив Народна Демократска Република Јемен.
- 1975. — Афричка држава Дахомеј променила назив у Народна Република Бенин.
- 1995. — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио одлуку да 31. јануара 1996. буде окончана троипогодишња мировна мисија у Босни и Херцеговини.
- 1996. —
-
- Око 150.000 људи протестовало на улицама Београда због поништења изборне победе опозиционе коалиције "Заједно" на локалним изборима.
- Влада и побуњеници у афричкој држави Сијера Леоне потписали споразум о окончању шестогодишњег грађанског рата.
- 1999. — Путнички брод с 302 путника преврнуо се близу источне кинеске обале. Несрећу преживеле 22 особе.
- 2000. — У Пјонгјангу се срели рођаци из Северне и Јужне Кореје, који су близу педесет година били раздвојени.
- 2002. — Турска укинула 15 година дуго ванредно стање на југоистоку државе, чиме је завршена ера сукоба турских снага и курдских сепаратиста, током којих је погинуло око 30.000 особа.
Рођења [уреди]
- 1508. — Андреа Паладио, италијански градитељ.
- 1667. — Џонатан Свифт, енглески књижевник († 1745.)
- 1835. — Марк Твен, амерички књижевник († 1910.)
- 1874. — Винстон Ленард Спенсер Черчил, енглески државник.
- 1888. — Ралф Хартли проналазач, електроничар
- 1928. — Драган Лукић био је дечји писац.
- 1943. — Снежана Никшић, глумица.
- 1946. — Марина Абрамовић, је српска уметница перформанса са интернационалним реномеом
- 1955. — Били Ајдол, енглески музичар.
- 1969. — Ејми Рајан, америчка глумица.
- 1977. — Оливије Шенфелдер, француски уметнички клизач.
- 1937. — Драгослав Шекуларац, југословенски фудбалер.
Смрти [уреди]
- 1900. — Оскар Вајлд, ирски књижевник. (*1854).
- 1939. — Бела Кун, мађарски револуционар.
- 1955. — Јосип Славенски, југословенски композитор. (*1896).
- 1957. — Паја Јовановић, српски сликар. (*1859).
-
-
- — Марија Јурић Загорка је била хрватска књижевница и новинарка
-
- 1977. — Милош Црњански, српски писац. (*1893).
- 1988. — Александар Дероко, српски архитекта (*1894)
- 1990. — Владимир Дедијер, академик, публициста и новинар
- 2003. — Гертруда Едерли, америчка пливачица. Прва жена која је препливала Ламанш, 1926.
- 2008. — Јерн Уцон,дански архитект чије је најпознатије дјело Сиднејска опера.
- 2009. — Милорад Павић, српски писац. (*1929)