Ћепинг

Ћепинг шве. Köping
Пешачка улица у Ћепингу

Основни подаци
Држава	Шведска
Округ	Вестманландски
Основан	1474.
Становништво
Становништво (2010.)	17.743
Агломерација (2012.)	24.815
Густина становништва	1.496 ст/km²
Положај
Координате	59°30′47″N 15°59′55″E / 59.513056, 15.998611
Надморска висина	10-30 m
Површина	11,86 km²
Ћепинг Ћепинг на мапи Шведске
Остали подаци
Веб-страна	www.koping.se

Ћепинг (шве. Köping) је један од великих градова у Шведској, у средишњем делу државе. Град је у оквиру истоименог Вестманландски округа, где је друго насеље по величини и значају. Ћепинг је истовремено и седиште истоимене општине.

Природни услови [уреди]

Град Ћепинг се налази у средишњем делу Шведске и Скандинавског полуострва. Од главног града државе, Стокхолма, град је удаљен 150 км западно.

Ћепинг се развио у унутрашњости Скандинавског полуострва, у историјској области Вестманланд. Подручје града је равничарско до бреговито, а надморска висина се креће 10-30 м. Кроз град протиче река Ћепингсон, која се километар јужније улива у језеро Галтен.

Историја [уреди]

„Ћепинг“ на шведском језику значи „трговиште“. Оно се на овом месту образовало у 13. веку. У то време ту се гради црква, а постепено се образује и насеље. Оно је добило градска права 1474. године.

У 18. веку у граду је постојао рудник гвоздене руде.

У другој половини 19. века, са доласком индустрије и железнице, Ћепинг доживљава препород. Ово је довело до достизања благостања, које траје и дан-данас.

Становништво [уреди]

Ћепинг је данас град средње величине за шведске услове. Град има око 18.000 становника (податак из 2010. г.), а градско подручје, тј. истоимена општина има око 25.000 становника (податак из 2012. г.). Последњих деценија број становника у граду стагнира.

До средине 20. века Ћепинг су насељавали искључиво етнички Швеђани. Међутим, са јачањем усељавања у Шведску, становништво града је постало шароликије, али мање него у случају већих градова у држави.

Привреда [уреди]

Данас је Ћепинг савремени град са посебно развијеном индустријом (велики погони „Волвоа“). Последње две деценије посебно се развијају трговина, услуге и туризам.