Абраксас

Из Википедије, слободне енциклопедије
Абраксас

Абраксас (грч. ΑΒΡΑΞΑΣ, лат. Abraxas) је митолошко биће чије се име појављује у гностичким списима. Сматра се да се то име у почетку користило као замјена за неизрециво име Бога, које представља његову соларну моћ.[1] Његово име настало је од ријечи абракадабра.[2]

Вјеровало се да слова његова имена представљају седам стваралачких моћи, односно планетарних анђела. Његово име садржи нумеролошку вриједност 365, што је број дана у години, односно број небеских духова.[3]

Лик овог бића се некада урезивао на амајлије, а приказиван је као створење са главом пијетла, ногама змаја и са бичем у руци. Други га извори представљају као возача четверопрега у који су упрегнута четири бијела коња који симболизују етер помоћу којег соларна моћ кружи свемиром. Такође, приказиван је и са великим стомаком и круном на глави.

На почетку је представљао божанску еманацију, а касније га је хришћанска црква прогласила демоном.[4]

Извори[уреди]

  1. Knight, Thomas H., str. 68.
  2. Knight, Thomas H., str. 99.
  3. Knight, Thomas H., str. 68. i 99.
  4. Knight, Thomas H., str. 68.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :