Планета
Из Википедије, слободне енциклопедије
Планета је небеско тело које се креће елиптичном путањом око звезде. За разлику од звезда, планете немају властити извор енергије, тј. у њиховој унутрашњости не долази до нуклеарне фузије. Будући да постоји мноштво тела која круже око звезда, планетама сматрамо само оне значајнијих маса. Око планета круже мања тела која називамо месецима, пратиоцима или природним сателитима.
До почетка 1990-их било је познато 9 планета, све у Сунчевом систему (соларном систему). У новије време развијене су методе проналажења планета око других звезда у блиском галактичком суседству, на удаљеностима од неколико светлосних година. До сада (средина 2004.) је потврђено 110 вансоларних планета.
Сматра се да планете настају из протопланетарног диска, у процесу формирања звезданог система. Гас и прашина који круже око протозвезде згушњавају се у ротирајући диск у којем се стварају скупине честица. Ове скупине повећавају масу под утицајем гравитације, сударају се и формирају већа тела - астероиде и планете.
Назив планета долази од грчке речи планетес, што значи "луталица". Назив је настао у време када су стари народи опажали да нека тела мењају свој положај на небеском своду, и назвали их звездама луталицама, или планетама
Садржај |
[уреди] Нова дефиниција планете Сунчевог система
На 26. годишњој скупштини Међународне астрономске уније (ен. International Astronomical Union), одржаној 24. августа 2006. гласањем о Резолуцији 5А усвојена је нова дефиниција и категоризација планета Сунчевог система. По њој:
- Планета је небеско тело које:
- се налази у орбити око Сунца,
- има довољну масу да сопственом гравитацијом надвлада силе чврстог тела тако да успостави хидростатичку равнотежу (готово округлог) облика,
- и које је очистило околину своје орбите.
- Патуљаста планета је небеско тело које:
- се налази у орбити око Сунца,
- има довољну масу да сопственом гравитацијом надвлада силе чврстог тела тако да успостави хидростатичку равнотежу (готово округлог) облика (с тим да ће даљње одлуке прописати прецизнију границу и сврставати тело или у ову или у неку другу категорију),
- није очистило околину своје орбите,
- и које није сателит.
- Сви други објекти, осим сателита, који круже око Сунца ће се заједнички звати мала тела Сунчевог система.
[уреди] Планете у Сунчевом систему
 |
За више информација погледајте Планете Сунчевог система (табела) |
Осим Земље, све планете у Сунчевом систему добили су имена по римским боговима.
Осам планета нашег Сунчевог система су (редом по удаљености од Сунца):
| Планета | Пречник екватора |
Маса | Велика полуоса |
Орбитални период |
Период ротације |
|---|---|---|---|---|---|
| Меркур | 0.382 | 0.06 | 0.38 | 0.241 | 58.6 |
| Венера | 0.949 | 0.82 | 0.72 | 0.615 | 243 |
| Земља | 1.00 | 1.00 | 1.00 | 1.00 | 1.00 |
| Марс | 0.53 | 0.11 | 1.52 | 1.88 | 1.03 |
| Јупитер | 11.2 | 318 | 5.20 | 11.86 | 0.414 |
| Сатурн | 9.41 | 95 | 9.54 | 29.46 | 0.426 |
| Уран | 3.98 | 14.6 | 19.22 | 84.01 | 0.718 |
| Нептун | 3.81 | 17.2 | 30.06 | 164.79 | 0.671 |
Све особине и мере у gorњoj таблици су релативне у односу на планету Земљу, што значи значи да је: маса дата у масама Земље, велика полуоса у астрономским јединицама, орбитални период у годинама, а период ротације у данима.
Након дугих расправа, које трају од првобитног открића Плутона 1930. године, концензусом астронома и новом дефиницијом планете, Плутон се више не сматра планетом. Плутон, наиме, сада спада у патуљасту планету, и узима се за прототип подкласе плутоида.
[уреди] Класификација планета
Планете у Сунчевом систему подељени су у категорије према саставу.
- "планете Земљиног типа" или стеновите: планете сличне Земљи, састављене углавном од стена: Меркур, Венера, Земља, Марс
- "планете Јупитеровог типа" или гасовити џинови: састављене највећим делом од гасовитог материјала: Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун. Постоји и подгрупа гасовитих дивова које називамо уранским планетама.
Већим планетама у нашем звезданом систему сматрамо осам стеновитих и гасовитих планета. Статус Плутона дуго није био разрешен, неки су сматрали да је он планета, док је он по другима само највећи међу објектима Кајперовог појаса. Решење овог проблема донела је резолуција Међународне астрономске уније и нова дефиниција планете, постигнута широким концензусом и након вишегодишњег рада.
[уреди] Вансоларне планете
|
За више информација погледајте Вансоларне планете |
Готово све до данас откривене вансоларне планете имају масе једнаке или веће од маса гасовитих џинова у Сунчевом систему. Такве планете је лакше открити, јер због своје масе, односно гравитационог привлачења, остварују мерљиве учинке на кретање својих матичних звезда. Иако се претпоставља да би те планете физички могле бити сличне гасовитим џиновима Сунчевог система, још нема коначног одговора. Неке од таквих планета, откривени у последње време, имају врло елиптичне орбите које их доводе екстремно близу матичне звиезде. Због тога је на њих много већи утицај звезданог ветра и зрачења, него на гасовите џинове у Сунчевом систему, чиме се поставља питање да ли су истог типа. Једна од вансоларних планета је и HD 188753 Ab, која се налази у сазвежђу Лабуд.
[уреди] Види још
[уреди] Извори
IAU 2006 General Assembly: Result of the IAU Resolution votes - одлуке о новој дефиницији планета по којој Сунчев систем заправо има само 8 планета.
