Планета

Из Википедије, слободне енциклопедије

Планета је небеско тело које се креће елиптичном путањом око звезде. За разлику од звезда, планете немају властити извор енергије, тј. у њиховој унутрашњости не долази до нуклеарне фузије. Будући да постоји мноштво тела која круже око звезда, планетама сматрамо само оне значајнијих маса. Око планета круже мања тела која називамо месецима, пратиоцима или природним сателитима.

До почетка 1990-их било је познато 9 планета, све у Сунчевом систему (соларном систему). У новије време развијене су методе проналажења планета око других звезда у блиском галактичком суседству, на удаљеностима од неколико светлосних година. До сада (средина 2004) је потврђено 110 вансоларних планета.

Сматра се да планете настају из протопланетарног диска, у процесу формирања звезданог система. Гас и прашина који круже око протозвезде згушњавају се у ротирајући диск у којем се стварају скупине честица. Ове скупине повећавају масу под утицајем гравитације, сударају се и формирају већа тела - астероиде и планете.

Назив планета долази од грчке речи планетес, што значи „луталица“. Назив је настао у време када су стари народи опажали да нека тела мењају свој положај на небеском своду, и назвали их звездама луталицама, или планетама

Нова дефиниција планете Сунчевог система[уреди]

Сунчев систем има осам планета, сврстаних у две групе:

На 26. годишњој скупштини Међународне астрономске уније (енгл. International Astronomical Union), одржаној 24. августа 2006. гласањем о Резолуцији 5А усвојена је нова дефиниција и категоризација планета Сунчевог система. По њој:

  • Планета је небеско тело које:
    • се налази у орбити око Сунца,
    • има довољну масу да сопственом гравитацијом надвлада силе чврстог тела тако да успостави хидростатичку равнотежу (готово округлог) облика,
    • и које је очистило околину своје орбите,
    • нема сопствену светлост и топлоту.
  • Патуљаста планета је небеско тело које:
    • се налази у орбити око Сунца,
    • има довољну масу да сопственом гравитацијом надвлада силе чврстог тела тако да успостави хидростатичку равнотежу (готово округлог) облика (с тим да ће даље одлуке прописати прецизнију границу и сврставати тело или у ову или у неку другу категорију),
    • није очистило околину своје орбите,
    • и које није сателит.
  • Сви други објекти, осим сателита, који круже око Сунца ће се заједнички звати мала тела Сунчевог система.

Планете у Сунчевом систему[уреди]

Solar planets.jpg
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Планете Сунчевог система (табела)

Осим Земље, све планете у Сунчевом систему добили су имена по римским боговима.

Осам планета нашег Сунчевог система су (редом по удаљености од Сунца):

Планета Пречник
екватора
Маса Велика
полуоса
Орбитални
период
Период
ротације
Меркур 0,382 0,06 0,38 0,241 58,6
Венера 0,949 0,82 0,72 0,615 243
Земља 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00
Марс 0,53 0,11 1,52 1,88 1,03
Јупитер 11,2 318 5,20 11,86 0,414
Сатурн 9,41 95 9,54 29,46 0,426
Уран 3,98 14,6 19,22 84,01 0,718
Нептун 3,81 17,2 30,06 164,79 0,671

Све особине и мере у горњој таблици су релативне у односу на планету Земљу, што значи да је: маса дата у масама Земље, велика полуоса у астрономским јединицама, орбитални период у годинама, а период ротације у данима.

Након дугих расправа, које трају од првобитног открића Плутона 1930. године, консензусом астронома и новом дефиницијом планете, Плутон се више не сматра планетом. Плутон, наиме, сада спада у патуљасту планету, и узима се за прототип подкласе плутоида.

Класификација планета[уреди]

Планете у Сунчевом систему подељени су у категорије према саставу.

  • планете Земљиног типа“ или стеновите: планете сличне Земљи, састављене углавном од стена: Меркур, Венера, Земља, Марс
  • планете Јупитеровог типа“ или гасовити џинови: састављене највећим делом од гасовитог материјала: Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун. Постоји и подгрупа гасовитих дивова које називамо уранским планетама.

Већим планетама у нашем звезданом систему сматрамо осам стеновитих и гасовитих планета. Статус Плутона дуго није био разрешен, неки су сматрали да је он планета, док је он по другима само највећи међу објектима Којперовог појаса. Решење овог проблема донела је резолуција Међународне астрономске уније и нова дефиниција планете, постигнута широким консензусом и након вишегодишњег рада.

Вансоларне планете[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Вансоларне планете

Готово све до данас откривене вансоларне планете имају масе једнаке или веће од маса гасовитих џинова у Сунчевом систему. Такве планете је лакше открити, јер због своје масе, односно гравитационог привлачења, остварују мерљиве учинке на кретање својих матичних звезда. Иако се претпоставља да би те планете физички могле бити сличне гасовитим џиновима Сунчевог система, још нема коначног одговора. Неке од таквих планета, откривени у последње време, имају врло елиптичне орбите које их доводе екстремно близу матичне звезде. Због тога је на њих много већи утицај звезданог ветра и зрачења, него на гасовите џинове у Сунчевом систему, чиме се поставља питање да ли су истог типа. Једна од вансоларних планета је и HD 188753 Ab, која се налази у сазвежђу Лабуд.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]