Алдо Мануцио
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Алдо Мануцио | |
|---|---|
|
Алдо Мануцио |
|
| рођен: | 1449. (Италија) |
| преминуо: | 6. фебруар 1515. Венеција (Италија) |
Aldus Manutius (1449/50 - 6. фебруар, 1515), латински од имена Алдо Мануцио (рођено име Теобалд Манучи; а понекад и Алдо Мануцио, старији да би га разликовали од његовог унука). Био је италијански штампар и оснивач Алдино Преса.
Садржај |
[уреди] Биографија
Учио је школе у Риму и Ферари где је савладао латински и грчки језик. Уз помоћ свог пријатеља из студентских дана, почиње да подучава чланове владарске породице Пико из регије Капри (Модена). За узврат добија новчана средства и земљу у области Капри да набави штампарску пресу. Мануцијева жеља је била да сачува грчку литературу од уништења. У потпуности је своје напоре у штампарству усмерио у том правцу. Од свих издатих и штампаних дела само три су грчки класици.
[уреди] Венецијански период
Мануцио 1490. године одлази у Венецију где окупља око себе грчке ученике и краснописце. Куриозитет је био да је на његовом имању говорено на грчком. Чак су и предговори књига писани на грчком. Запошљавао је тридесет три грчка мајстора у једном периоду. Рад на књигама у Венецији може пратити по издањима, Аристотела - 1495. година, Аристофанове комедије 1498. године, Софокле и Херодот 1502. године, Ксенофонов Hellenics и Еурипид из 1503. године. Последњи познат рад је Демостен из 1504. године.
[уреди] Ученици
Током венецијанског периода Алда Мануца, познато је обучавање и јеромонаха Макарија. Јеромонах Макарије је касније свој рад наставио у штампарији Црнојевића на Ободу и касније на Цетињу и тамо одштампао прву књигу на српском и румунском језику[1].
[уреди] Венчање
Венчао се 1505. године са Маријом, ћерком Андреа Торезано из Асола. Торезано је већ купио штампарску пресу којом је руководио Николас Џенсон у Венецији. Женидбом је спојио две важне штампарије и издавачке куће тог доба.
[уреди] Заслуге
Алдо Мануцо је први креирао и применио Италик стил слова, и много година на то имао патент. Праве заслуге за тај изум припадају његовом слово-слагачу Франческу Грифу. Италик слова није користио за наглашавање текста, као што ми данас чинимо, већ за уједначену и компактну висину слова, која је довела до примене формата џепних књига.
[уреди] Види још
- Штампарство
- Алдус — софтверска фирма Мануцио је издала PageMaker за Apple Macintosh.
[уреди] Литература и референце
- Чланак укључује текст из енциклопедије Британика једанаесто издање из 1911, која је сада у јавном власништву
- ^ Слободан и Миодраг Недељковић: Графичко обликовање и писмо
Martin J.C. Lowry, The World of Aldus Manutius: Business and Scholarship in Renaissance Venice, Oxford, Blackwell, 1979.

