Александар Едмон Бекерел
| Александар Едмон Бекерел | |
|---|---|
| Општи подаци | |
| Датум рођења | 24. март 1820. |
| Место рођења | Париз (Француска) |
| Датум смрти | 11. март 1891. |
| Рад | |
| Поље | Физика |
| Институција | Берлински универзитет |
Александар Едмон Бекерел (фр. Alexandre-Edmond Becquerel; 24. март 1820 — 11. мај 1891) био је француски физичар који је проучавао соларни спектар, магнетизам, електрицитет и оптику. Био је познат по својим радовима везаним за луминесценцију и фосфоресценцију. Открио је фотоволтски ефекат, који представља физику иза соларних ћелија, 1839. године[1][2] Био је син Антоана Сезара Бекерела и отац Анрија Бекерела.
Бекерел је рођен у Паризу и био је, у навратима, ученик, асистент и наследник свог оца у Музеју природне историје. Такође је постављен за професора Пољопривредног института у Версају који је био кратког века 1849. године, а 1853. године постао је шеф катедре за физику на Конзерваторијуму уметности и заната. Бекерел је био повезан са својим оцем у већини својих дела, али он сам је посветио доста пажње проучавању светлости, а посебно фотохемијским ефектима и спектроскопским карактеристикама соларне радијације и електричне светлости, као и феноменима фосфоресценције, посебно код сулфида и смеша уранијума. У вези са овим, каснијим истраживањима, осмислио је фосфороскоп.
Бекерел је објавио 1867 – 1868. године дискусију у два тома названу La Lumière, ses causes et ses effets. Такође је истраживао дијамагнетске и парамагнетске карактеристике супстанци и веома су га интересовали феномени електрохемијског распада, те је прикупио доста доказа који су ишли у прилог Фарадејевом закону електролизе и предложио је измењен исказ тог закона који је требало да покрије одређене привидне изузетке.
Види још [уреди]
- Антоан Сезар Бекерел - његов отац
- Анри Бекерел - његов син
- Жан Бекерел - његов унук
Референце [уреди]
- Чланак укључује текст из енциклопедије Британика једанаесто издање из 1911, која је сада у јавном власништву.
- А. Алиси (1996). „Henri Becquerel: The Discovery of Radioactivity“. Radiation Protection Dosimetry 68: 3-10.
- ^ Р. Вилијамс (1960). „Becquerel Photovoltaic Effect in Binary Compounds“. The Journal of Chemical Physics 32 (5): 1505-1514. DOI:10.1063/1.1730950.
- ^ А. Е. Бекерел (1839). „Mémoire sur les effets électriques produits sous l'influence des rayons solaires“. Comptes Rendus 9: 561-567.