Александар Жирарди

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Жирарди

Александар Жирарди (нем. Alexander Girardi; Грац, 5. децембар 1850 — Беч, 20. април 1918) био је аустријски глумац и тенор певач у оперетама.

Каријера[уреди | уреди извор]

Жирарди је рођен у Грацу; његов отац је био бравар Андреас Жирарди који је емигрирао у Грац из Кортине д'Ампецо. Након ране смрти оца, Александра Жирардија је одгајао очух који га је дао у браварско шегртовање. Против очухове жеље, придружио се аматерском позоришту Дие Тонхале (нем. Die Tonhalle) где је развио свој глумачки таленат који га је коначно довео до ангажмана у бечком позоришту Штрампфер (нем. Strampfer-Theater).

Године 1874. Жирарди се преселио у Позориште на реци Вин (нем. Theater an der Wien) где је радио 22 године. 1896/97. радио је у бечком Карлтеатру (нем. Carltheater), а затим две године у Фолкстеатру у Бечу. Гостовао је и у другим значајним позориштима у Бечу и Немачкој (Берлин, Хамбург, Дрезден).

Споменик Жирардију на Карлсплацу у Бечу; представљен у улози „Валентина“ у „Расипнику“ Фердинанда Рајмунда

Почетком Првог светског рата Жирарди се повукао са сцене и вратио у Грац. Два месеца пре смрти 1918. године, позван је у Бургтеатар у Бечу да игра улогу Фортунатуса Вурцела у представи Сељак као милионер (Der Bauer als Millionär) Фердинанда Рајмунда.

Жирарди је био несрећно ожењен Хеленом Одилон. Одилон је имала много афера што је одвело Жирардија у душевну болницу (на основу тврдње Јулијуса Вагнер-Јаурега). Међутим, Жирарди је побегао и добио помоћ како не би био затворен. Одилон и Жирарди су се развели 1896. године. Глумица Катарина Шрат наговорила је цара Франца Јозефа да ослободи Жирардија од прогона.[1]

У доби од 67 година, Жирарди је умро 20. априла 1918. у Бечу. Сахрањен је у Средишњем бечком гробљу (гроб број 33Е-9-16).

Жирардијева главна сценска улога била је у комедији. Радио је у традицији Фердинанда Рајмунда и Јохана Нестроја, а значајан допринос дао је и популарној бечкој оперети. Жирарди је остварио улоге Блазонија у опери Kаљиостро у Бечу Јохана Штрауса (1875), Андредла у Зачараном замку Карла Милекера (1878), Јана Јаницког у Милекеровом Студент просјак (1882), Беноца у Милекеровом Гаспаронеу (1888), Калмана Жупана у Штраусовом Циганском барону (1885), Адама у Трговцу птицама Карла Целера (1891), насловна улога у Браћи Штраубингер Едмунда Ајслера (1903) и Пали Раца у Циганину Емериха Калмана (1912). Дао је велики допринос Златном добу бечке оперете.

Почасти[уреди | уреди извор]

Жирадијев живот је био тема филма Бечки комедијаш (нем. Der Komödiant von Wien) из 1954. године.[2]

По њему је названо јело Жирардијева печена говедина (Girardirostbraten) – јело од говедине дебело прекривено сланином и печуркама. Његов омиљени стил шешира, сламнати шешир са равном круном и ободом (чамџија), постао је популаран као Жирадијев шешир. Град Грац и бечки округ Мариахилф имају улицу названу по његовом имену (Giradigasse), а постоји и Жирардипарк у Првом бечком округу. Њему у част, међународно певачко такмичење у Кобургу је названо Александар Жирарди.[3]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Александар Жирарди у опери Ђавоља жена (Des Teufels Weib)
    Александар Жирарди у опери Ђавоља жена (Des Teufels Weib)
  • Александар Жирарди као Адам у филму Трговац птицама (Der Vogelhändler) Карла Зелера
    Александар Жирарди као Адам у филму Трговац птицама (Der Vogelhändler) Карла Зелера

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The adventures of Alexander Girardi”. Secret Vienna | Tours in Vienna (на језику: енглески). 2022-03-01. Приступљено 2022-06-25. 
  2. ^ Der Komödiant von Wien на сајту IMDb (језик: енглески)
  3. ^ GmbH, ARCult Media. „Kulturpreise.de : Internationaler Gesangswettbewerb Alexander Girardi”. www.kulturpreise.de (на језику: немачки). Приступљено 2022-06-25. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Жирарди&oldid=26432111”