20. април
Из Википедије, слободне енциклопедије
20. април (20.04) је 110. дан у години по грегоријанском календару (111. у преступној години). До краја године има још 255 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| април | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 20. април
- 491. — Источноримски (византијски) цар Анастасије I, иначе присталица монофизитске јереси, крунисан у Цариграду пошто је потписао изјаву о оданости православљу.
- 1526. — У бици код Панипата могулски вођа Бабер с 2.000 бораца поразио 10.000 војника султана Ибрахима од Делхија, чиме је почела двоиповековна владавина Могула над Индијом.
- 1653. — Вођа Енглеске револуције Оливер Кромвел распустио Парламент, Војно веће донело нови Устав, а Кромвел именован за доживотног лорда-протектора.
- 1657. — У енглеско-шпанском рату енглеска флота, под командом адмирала Роберта Блејка, напала и потопила свих 16 шпанских ратних бродова у луци Санта Крус на Тенерифима, а потом разорила град.
- 1792. — Француска објавила рат Аустрији, Пруској и Сардинској краљевини.
- 1841. — У филаделфијском листу "Грахамс магазин" објављена приповетка Едгара Алана Поа "Убиства у Улици Морг", која се сматра првом детективском причом.
- 1919. — У Београду почео Оснивачки конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије, која је 1920, на конгресу у Вуковару, променила име у Комунистичка партија Југославије.
- 1936. — Италијанске трупе окупирале Етиопију.
- 1972. — Аполо 16 слетео на Месец.
- 1984. — Велика Британија објавила да ће њена администрација у Хонгконгу престати с радом 1997.
- 1986. — Пијаниста Владимир Хоровиц, који је напустио Русију 1925, после 61 године одржао концерт у СССР.
- 1992. Снаге Војске Републике Српске блокирале Сарајево захтевајући поделу града. Блокада и гранатирање града трајали током целог рата, завршеног потписивањем Дејтонског споразума у новембру 1995.
- 1999. — Током ваздушних напада НАТО на Југославију у Храму светог Саве у Београду литургију служили руски и српски патријарх Алексеј II и Павле, после које су се "Молитвом за мир" обратили десетинама хиљада људи окупљених на платоу испред цркве.
- 2003. — Министарство здравља Кине саопштило да је од атипичне упале плућа у Пекингу оболело 339 особа, од којих је 18 умрло, чиме су кинеске власти први пут званично признале размере епидемије САРС-а. САРС те године погодио 20 земаља, а највише заражених регистровано у Кини и Хонгконгу.
- 2010. — Након експлозије на нафтној платформи Дипвотер Хорајзон у Мексичком заливу почело је истицање нафте у море, што је највећа еколошка катастрофа у историји САД.
Рођења [уреди]
- 1808. — Наполеон III, француски цар. (†1873).
- 1889. — Адолф Хитлер, немачки и аустријски политичар. (†1945).
- 1893. — Хуан Миро, каталонски сликар и вајар.
-
- - Харолд Лојд, амерички филмски глумац. (†1971).
- 1918. — Цадик Данон, врховни Рабин Југославије (†2005)
- 1931. — Бранислав Цига Миленковић, српски глумац.(†2005).
- 1941. — Рајан О Нил, амерички глумац.
- 1942. — Драгослав-Павле Аксентијевић, српски сликар и певач православне духовне музике.
- 1949. — Џесика Ланг, америчка глумица.
- 1972. — Кармен Електра, америчка глумица.
- 1983. — Миранда Кер, аустралијска манекенка.
- 1988. — Нина Јанковић је српска глумица
Смрти [уреди]
- 1768. — Каналето, италијански сликар. (*1697.)
- 1887. — Никанор Грујић је био књижевник, песник, црквени говорник, владика пакрачки
- 1912. — Абрахам Стокер, ирски књижевник. (*1847.)
- 1918. — Фердинанд Браун, немачки физичар. (*1850.)
- 1947. — Кристијан X, краљ Данске.
- 1995. — Милован Ђилас, политичар. (*1911.)
- 2004. — Норис Маквертер, Британац који је са својим братом-близанцем Росом 1955. покренуо "Гинисову књигу рекорда".
- 2008. — Др Ксенте Богоев економиста и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Македоније. Од 1968. до 1974. године обављао је функцију председника Извршног већа Собрања СР Македоније.
- 2010. — Биљана Ковачевић-Вучо, српска правница, политичарка и борац за људска права (*1952.).
- 2012. — Петер Карстен, немачко-југословенски филмски глумац (*1928.).
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави:
