Ананда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Део серијала чланака
Будизам

Lotus-buddha.svg

Оснивање

Сидарта Гаутама · Сангха
Четири племените истине

Историја

Хронологија · Сабори

Појмови

Дарма · Самсара · Карма
Условно настајање
Пет скупина · Шуњата
Реинкарнација · Нирвана

Вежбе и достигнућа

Буда · Бодисатва · Архат
Парамита · Медитација

Школе

Тхеравада · Махајана
Вађрајана · Ране школе

Списи

Палијски канон · Махајана сутре
Тибетански канон

Dharma wheel.svg Категорија:Будизам

Ананда је био један од најистакнутијих ученика Готама Буде. Његово име би се могло превести као „Радован“, прозван тако јер је донео радост својим сродницима[1].

Као припадник клана Сакја и најближи Будин нећак, Ананда је приступио будистичком реду (сангхи) друге године након што је Буда почео да проповеда своје учење. Од самог почетка, Ананда је био блиско повезан са Будом; током последњих двадесет пет година његовог живота лично га је дворио. Ананда се сагласио да обавља ту функцију под условом да од тог положаја нема никакве личне користи или предности, тако да нико не би могао да приговори његовим побудама - његово дворење било је искључиво израз личне привржености[1]. Ананда је осујетио Девадатину заверу, коју је овај сковао с намером да усмрти Буду. Ананда је такође био изузетно близак пријатељ Сарипуте, Будиног главног ученика. Буда му је поверавао и задатак подучавања, и назначивши главне црте, препуштао би Ананди да слушаоцима одржи читаво излагање, након чега је често хвалио његов дар запажања и проницљивост. Захваљујући Ананди, речи Будиних беседа сачуване су са приличном тачношћу. Фраза „тако сам чуо“ која се јавља као увод у неке Будине беседе, се приписује Ананди[1].

Ананда се нарочито залагао за равноправност жена[1]. Будина маћеха, Пађапати Готами, предочила му је захтев да се женама допусти приступање Реду, што је Буда испрва одбио. Када је Ананда видео да се жена расплакала због таквог одговора, замолио је Буду у име жена да буду примљене. Пошто је Буда поновио своје одбијање, Ананда га је упитао да ли су жене кадре да постигну циљ будистичког пута. Буда му је одговорио да јесу, на шта је Ананда поновио своју молбу да им се допусти приступање реду, под посебним условима. Буда је тада пристао, али уз предвиђање да ће уз примање жена будистички ред постојати упола краће него што би то иначе био случај. Ананда је био уз Буду у тренутку његовог уласка у коначну нирвану (односно преминућа). Сматра се да Ананда за време Будиног живота није достигао циљ арахантства, већ тек након Будине смрти. Ананда је своје последње године провео у проповедању, подучавању, бодрењу и предвођењу млађих монаха.

На будистичком сабору одржаном непосредно по Будиној смрти, оптужили су га да је пропустио да од Буде дозна које мање битне прописе монаси по потреби могу да опозову (Д.II, 154), да Буди није упутио захтев да живи још једну калпу (Д. II, 115) и да је беспотребно наговарао Буду да допусти женама приступ у Ред (Вин. II, 253). Он им је одговорио да те поступке не сматра грешкама, али ће их као такве признати из поштовања према својој сабраћи монасима[1].

Анандина смрт се не помиње у Пали канону, али кинески ходочасник Фа Хсиен бележи предање да је Ананда издахнуо на међуречју између поседа Ађатасатуа, краља Магадхе, и поглавара Весалија, па су две стране поделиле његов пепео и подигле четије за похрањивање његових посмртних остатака[1].

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.