Асиндетон
Асиндетон (или асидент) (грч. ἀσύνδετον, лат. dissolutum, dissolutio — неповезан, без везника; стил без везника) је стилска фигура која означава низање речи, синтагми или реченица при чему се везници изостављају.[1][2] Сличан је елипси а супротан полисиндетону.[3] Припада фигурама конструкције.[4]
Употреба[уреди | уреди извор]
Најчешће се изоставља везник и па се уместо њега нижу запете.[5] Уместо запета, користе се и други знаци интерпункције: две тачке, тачка и зарез, црта.[4] Асиндетон додаје ритам исказу па се зато неретко употребљава у поезији. Користи се да истакне логичку везу или супротност, да створи ефекат акумулације, нереда или градације.[6] Чест је у фразеологизмима, гномским изразима попут пословица, рекламним слоганима, затим у новинским насловима, полемици, прози.[4] Не треба га поистоветити са енумерацијом која може бити и полисиндетска.[4] Квинтилијан га сматра врстом брахилогије.[4]
Историјат[уреди | уреди извор]
Асиндетон први помиње Аристотел који га сматра погодним да истакне поенту.[1][4] Деметрије каже да ова фигура доприноси драматском набоју израза.[4] Античка реторика је делила ову стилску фигуру по врстама речи које се нижу (именице, глаголи итд.) и по томе колико речи има сваки члан низа (једну или више).[2] Нарочито често су ову фигуру користили барокни песници, а у српској књижевности употребљавана је како у народној тако и у уметничкој поезији.[2]
Примери[уреди | уреди извор]
Реченице[уреди | уреди извор]
- Дођох, видех, победих! (Цезар)
- Припрема, позор, сад!
- Речено — учињено!
- Ви сте к мени, ја ћу сутра к вама. (српска народна пословица)
У поезији[уреди | уреди извор]
| „ | Гвожђе, отров, коноп, ноже, |
” |
| — Иван Мажуранић, Смрт Смаил-аге Ченгића | ||
| „ | У шумама сам пронашла топле шпиље, |
” |
| — Ен Секстон, Њена врста | ||
Сличне стилске фигуре[уреди | уреди извор]
- Акумулација
- Брахилогија
- Елипса
- Енумерација
- Полисиндетон
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Стамболић, Милош, ур. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. стр. 51. ISBN 86-19-00635-5.
- ^ а б в Živković, Dragiša, ур. (2001). REČNIK književnih termina (2 изд.). стр. 56—57.
- ^ „Asindeton”. Оpšte obrazovanje. Приступљено 10. 3. 2019.
- ^ а б в г д ђ е Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 68—72. ISBN 978-953-0-40043-6. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2019. г. Приступљено 10. 3. 2019.
- ^ Baldick, Chris (2004). The concise Oxford dictionary of literary terms (2 изд.). стр. 21. ISBN 978-0-19-860883-7.
- ^ Gadenne, Jean-Eudes. Lexique des termes littéraires en ligne (PDF). стр. 6. Приступљено 10. 3. 2019.
Литература[уреди | уреди извор]
- Gadenne, Jean-Eudes. Lexique des termes littéraires en ligne (PDF). стр. 6. Приступљено 10. 3. 2019.
- Živković, Dragiša, ур. (2001). REČNIK književnih termina (2 изд.). стр. 56—57.
- Baldick, Chris (2004). The concise Oxford dictionary of literary terms (2 изд.). стр. 21. ISBN 978-0-19-860883-7.
- Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 68—72. ISBN 978-953-0-40043-6. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2019. г. Приступљено 10. 3. 2019.
- Živković, Dragiša, ур. (2001). REČNIK književnih termina (2 изд.). стр. 56—57.
- Corbett, Edward P. J. and Connors, Robert J (1999). Style and Statement. New York, Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511543-7.
- Forsyth, Mark (2014). The Elements of Eloquence. New York: Berkley Publishing Group/Penguin Publishing. ISBN 978-0-425-27618-1.
- Popović, Tanja ur. Rečnik književnih termina. Logos Art/Edicija. . Beograd. 2010. ISBN 978-86-7360-064-2.
- Zima, Luka. Figure u našem narodnom pjesništvu. Globus. Zagreb.1988. ISBN 978-86-343-0277-6.
