Мелиља

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 35° 16' 57" СГ Ш; 2° 56' 51" ЗГД

Аутономни град Мелиља
Flag of Melilla.svg Escudo de Melilla.svg
застава грб
Melilla in Spain (plus Canarias).svg
Површина 20 км²
Становништво
 - Укупно (2005)
 - Густина

66.871
3.343,55 ст./км²
Статут аутономије 14. март 1995.
ISO 3166-2 ES-ML
Заступљеност у
парламенту

 - Конгрес
 - Сенат
 
 
1 посланичких места
2 посланичких места
Ciudad Autónoma de Melilla
Лука у Мелиљи
Мапа Мелиље, Шпанија

Мелиља (шп. Melilla) је аутономни град у Шпанији и шпанска ексклава на медитеранској обали северне Африке. Шпанији припада од 1497. Традиционално се сматрала делом Андалузије, а пре 1995. била је део провинције Малага. Од 1995 је аутономни град. Према статистичким подацима из 2006. има 63.670 становника.

Политички статус[уреди]

Мароко полаже право на Мелиљу и Сеуту и мала шпанска острва дуж обале Африке. Позива се на сличан територијални захтев Шпаније да добије британску колонију Гибралтар. Шпанска влада и становништво Сеуте и Мелиље одбијају марокански захтев. Наводе да поређење са Гиралтаром није одговарајуће. Сеута и Мелиља су по њима интегрални делови Шпаније, што није случај са Гибралтаром, који је крунска колонија и никад није био део територије Велике Британије сем као колонија.

Економија[уреди]

Главни извор прихода су риболов и индустрија прераде рибе и морских плодова. Прекогранична трговина, легална и илегална представљају други значајан извор прихода. Мелиља је повезана са Шпанијом бродовима и авионима, а економски је повезана и са Мароком. Већину воћа и поврћа увози из Марока.

Историја[уреди]

Мелиља је најпре била феничанско насеље, а касније од Картагине. У доба Картагине, Мелиља је позната под именом Русадир. Касније је постала део римске провинције Мавретанија Тингитана. Мелиља је касније била под влашћу Вандала, Византије, Визигота и Мавара. Постала је шпанска 1497. године.

Шпанска територија око Мелиље одређивала се неколико пута уговорима са Мароком1859, 1860. и 1861. и 1894. У касном 19. веку, како се ширио шпански утицај, тако је Мелиља била једини овлаштени центар за трговину на обали Рифа. Значај трговине је растао. Највише се увозила козја кожа, јаја и восак, а извозио се чај, шећер, свеће и памучни производи. Шпанци су имали много проблема са околним племенима, посебно са независним берберским племенима, која једва да су признавала власт султана од Марока. Учестали су били и пиратски напади на шпанске бродове.

Рифски Бербери су 1893. напали Мелиљу и опседали су је. Тиме је започео Први Рифски рат, који је трајао до априла 1894. године. Шпанија је морала да ангажује 25.000 војника. У рат се укључио и султан од Марока. Шпанија је победила, па је добила и залеђе Мелиље, а Мароко је морао да плаћа ратну одштету и имао је обавезу да пацифицира племена око Мелиље.

Други Рифски рат избио је 1909. године. Две компаније под заштитом поглавара Рифа су 1908. започеле рад на рудницима олова и гвожђа на око 20 километара од Мелиље. Градила се пруга према тим рудницима. Избила је побуна против поглавара Рифа и тада су нападнути рудници, који су остали затворени до јуна 1909. године. У јулу 1909. је убијено неколико пружних радника из Европе. Због тога је избио Други Рифски рат између Шпаније и Бербера. Шпанци су са 22.000 војника 1910. поново покорили племена Рифа и отворили руднике. Непријатељства су поново избила 1911. године. Абд-ел-Крим је Шпанцима нанео тежак пораз. Риф није био покорен све до 1927. Франсиско Франко је Мелиљу користио као одскочну даску одакле је започео побуну 1936. године.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2008. живело 71.448 становника. [1]

Кретање броја становника
1989. 2002.
56.600[2] 66.411[2]

Друштво[уреди]

Мелиља је важила за мултикултурно друштво. Хришћанска већина од 65 % се стално смањује, а број муслимана се повећава и сад износи око 30 %. Број Јевреја се такође стално смањује. Пред Други светски рат било је 20 % Јевреја, а сад их има само 2%.

Имиграција[уреди]

Постоји значајан притисак афричких илегалних имиграната, који покушавају да уђу у Мелиљу, која је део Европске уније на тлу Африке, што представља посебан и веома озбиљан проблем како за Шпанију, тако и за Европску унију, како у правном, тако и у хуманитарном смислу, јер имигранти који успеју да стигну до границе су исцрпљени, изгладнели, дехидрирани и забрињавајућег здравственог стања који је последица исцрпљујућег вишедневног пута преко Сахаре.

На граници се налази шест метара висока дупла ограда са осматрачким торњевима[3]. Посебна гранична полиција чува границу. Ипак имигранти успевају да илегално уђу у Мелиљу. Планира се ојачање границе детекционим справама, распршивачима сузавца, радарима, ноћним видео-камерама. Октобра 2005. око 700 миграната из субсахарске Африке покушало је да уђе у Мелиљу. На многе од њих је пуцала у леђа мароканска жандармерија. Амнести интернешенал (енгл. Amnesty international) је оптужио мароканску владу да је 500 илегалних имиграната послала у пустињу без хране и воде.

Извори[уреди]

  1. ^ „Становништво по општинама“. Државни завод за статистику Приступљено 3. 10. 2012.. 
  2. ^ а б „Градови у Шпанији“. City Population Приступљено 3. 10. 2012.. 
  3. ^ Dojče vele-svet, Španci dižu novu ogradu u enklavi Meija, 4. oktobar 2005.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Мелиља