Џорџ Орвел

Из Википедије, слободне енциклопедије
Џорџ Орвел

George Orwell press photo.jpg

Информације
Пуно име Ерик Артур Блер
Датум рођења 25. јун 1903.
Место рођења Мотихари (Британска Индија)
Датум смрти 21. јануар 1950.
Место смрти Лондон (Уједињено Краљевство)
Дела
Потпис

Џорџ Орвел (енгл. George Orwell), право име Ерик Артур Блер (енгл. Eric Arthur Blair; Мотихари, 25. јун 1903Лондон, 21. јануар 1950) је био енглески књижевник. Стекао је славу романима, међу којима се посебно истичу „Животињска фарма“ и „1984-та“, критикама, политичким и књижевним радовима. Орвел се сматра једним од најпознатијих енглеских есејиста 20. века [1].

Биографија[уреди]

Његов отац Ричард Блер је био друга генерација британских војника. Мајка му је била француског порекла, Ида Мејбел Блер, ћерка неуспешног трговца. Када је напунио годину дана, мајка га је одвела у Лондон. Оца није видео све до 1907. године, када је овај дошао у тромесечну посету, након које се вратио у Индију. Ерик је имао две сестре, старију, Марџори и млађу, Аврил.

Са шест година кренуо је у Англиканску парохијску школу. Растао је као мрзовољан, повучен, ексцентричан дечак, а све несреће овог периода описао је у постхумно објављеној аутобиографији. Добио је стипендију за две најпрестижније школе у Енглеској, Велингтон и Итон. Први семестар провео је на Велингтону, али се потом пребацио на Итон, где је студирао у периоду између 1917. и 1921. Неки наводе да је био изузетан студент, док други тврде потпуно супротно. Већ као дечак је одлучио да ће бити писац и на Итону изучава британске писце. Не интересује се превише за науку па завршава са слабим успехом, није освојио стипендију за универзитет, па је морао да прекине са даљим званичним образовањем и запосли се.

Ступа у индијску империјалну полицију. Служи у Бурми пет година, а онда напушта службу. Овде су уочена прва могућа неслагања са системом. Империјална власт и њени методи су га дубоко разочарали, а своја искуства и ставове о њој изнео је у роману „Бурмански дани“ и у две фантастичне аутобиографске приче „Убијање слона“ и „Вешање“. Напустио је полицију и извесно време радио као лучки радник у Бурми, да би се 1927. године вратио у Енглеску. Одмах по повратку прогласио је себе анархистом и то је чинио неколико наредних година; током 1930-их, почео је себе сматрати социјалистом, премда је био превише слободоуман да би направио и наредни корак и постао комуниста. Посвећује се писању. У пролеће 1928. године преселио се у Париз, опет у нади да ће моћи да живи као хонорарни писац. Ипак, то му ни овога пута није пошло за руком, па је морао да се издржава као перач судова у хотелима и ресторанима. Године 1929, болестан и без пара, вратио се у Лондон, а своја искуства из овог периода касније ће описати у роману „Нико и ништа у Лондону и Паризу“ (енгл. Down and out in Paris and London). Тада узима псеудоним Орвел и сва своја будућа књижевна дела потписао је под псеудонимом, мада су непознати мотиви који су га подстакли на његову употребу. По повратку у Лондон, уселио се у стару породичну кућу и почео са писањем „Бурманских дана“. Постао је учитељ у приватној школи 1932. године, а 1936. је отворио сеоску продавницу у Велингтону, Хертфортшир, и оженио се са Елин О'Шонеси. Од издавачке куће Left Book Club добио је задатак да истражи како живе сиромашни у Енглеској, па се запослио у руднику (иако је из средњег сталежа) и написао књигу „Пут за док Виган“. Том приликом напада енглески социјализам.

Шпански грађански рат[уреди]

Крајем 1936. одлази у Шпанију да извештава о грађанском рату, који је избио између фашиста и републиканаца. У Барселони му се свидела атмосфера, изгледало је као да анархија функционише. Придружује се комунистичкој милицији (ПОУМ). Борио се на фронтовима Арагон и Теруел и добио чин потпоручника. Боб Едвардс, који се борио са њим у Шпанији, пише [1]:

Викицитати „Имао је фобију од пацова. Имали смо их у рововима и они су нам гризли чизме. Орвел их није трпео и једнога дана је зграбио пиштољ и убио једног од њих. Овај пуцањ је довео до велике забуне и цео фронт се узбунио, обе стране кренуле су у акцију.“
({{{2}}})

На овом потоњем тешко је рањен у гркљан, што ће трајно утицати на његов глас. Орвелу су изневерена ишчекивања и он се сукобљава са режимом. Из Шпаније је морао да побегне, јер су комунисти желели да га убију. Шест месеци се опорављао у Мароку. У овом периоду 1938. оболева од туберкулозе и зиму проводи у Мароку.

Други светски рат[уреди]

Корице првог америчког издања.

Почиње Други светски рат и Орвел жели да се бори против фашиста као и у Шпанији, али га проглашавају неспособним за војску. Ради као новинар, остао шеф Индијског сервиса Би-Би-Сија, а с намером да се подстакну Индијски интереси у рату. Британско Министарство рата касније ће му послужити као модел за Министарство истине у роману „1984-та“. Био је члан цивилне заштите, у којој се ангажовао колико је могао. Извештавао је из разних крајева света. Усваја сина, Ричарда 1944, када је завршио роман „Животињска фарма“, који је објављен у Енглеској 17. августа 1945, а у САД 26. августа 1946. године. Са овим романом, Орвел је по први пут у каријери стекао светску популарност. Ово је политичка прича о Руској револуцији и Стаљиновој издаји њених идеала. У њој, група животиња из сеоског дворишта прогна људске господаре и успостави сопствену власт. На крају, интелигентне животиње, жељне моћи, свиње, руше револуцију и стварају облик диктатуре чији ланци су гори и бездушнији него људски [1]. „Све животиње су једнаке, само су неке једнакије“.

1984-та и смрт[уреди]

Годину дана касније му умире супруга током операције. Написао је чувени есеј „Политика и енглески језик“ о језику из којег су проистекла Орвелова правила о писању. Сели се на острво Јуру на шкотској обали. Тамо пише роман „Хиљаду деветсто осамдесет четврта“. Ово је прича о власти која одржава своју власт системским извртањем истине и непрестаним преправљањем историје ради својих циљева. Клима на острву штети његовом здрављу, лоше се осећа и због тога је по његовом сопственом признању роман толико суморан. Жени се Соњом Бромвел. Џорџ Орвел умире 21. јануара 1950. Сахрањен је у Цркви Свих Светих, у Сатоу, Кортенеј, Оксфодшир.

Дела[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в Dragan Matić:Džordž Orvel - biografija
  2. ^ O. Dag. „George Orwell: Down and Out in Paris and London - Index page“. Orwell.ru Приступљено 8. 11. 2010.. 
  3. ^ O. Dag. „George Orwell: Burmese Days - Language choice“. Orwell.ru Приступљено 8. 11. 2010.. 
  4. ^ O. Dag. „George Orwell: A Clergyman's Daughter - Language choice“. Orwell.ru Приступљено 8. 11. 2010.. 
  5. ^ O. Dag. „George Orwell: Keep the Aspidistra Flying - Language choice“. Orwell.ru Приступљено 8. 11. 2010.. 
  6. ^ O. Dag. „George Orwell: The Road to Wigan Pier - Language choice“. Orwell.ru Приступљено 8. 11. 2010.. 
  7. ^ O. Dag. „George Orwell: Homage to Catalonia - Language choice“. Orwell.ru Приступљено 8. 11. 2010.. 
  8. ^ O. Dag. „George Orwell: Coming up for Air - Language choice“. Orwell.ru Приступљено 8. 11. 2010.. 
  9. ^ O. Dag. „George Orwell: Animal Farm: A Fairy Story - Language choice“. Orwell.ru Приступљено 8. 11. 2010.. 
  10. ^ O. Dag. „George Orwell: Nineteen Eighty-Four - Language choice“. Orwell.ru Приступљено 8. 11. 2010.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :