Бекерова циста

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бекерова циста
лат. Cystis poplitealis
Класификација и спољашњи ресурси

Ултрасонографски приказ Бекерове цисте левог колена, (промера 42,0 х 12,8 мм) у пацијентице старе 75 година.
ICD-10 M71.2
ICD-9 727.51
DiseasesDB 1224
MedlinePlus 001222
eMedicine radio/72
MeSH D011151

Бекерове циста, поплитеална, потколена циста, (лат. Cystis poplitealis), је потеклена избочина било које етиологије, испуњена синовијалном течношћу која изазива бол или осећај затезања са задње стране колена. Настаје као последица накупљања синовијалне течности у омотачу тетива (бурзи) мишића задње ложе коленог зглоба или услед хернијације синовије колена (у пацијената било ког узраста) најчешће код оних који болују од запаљењем изазваних артропатија (реуматоидни артритис, анкилозирајући спондилитис, псоријатични артритис), лезија унутрашњег менискуса, повреда итд.[1]

Етиологија[уреди]

Циста (слузна врећа) је синовијална шупљина која може настати код поремећаја унутар зглоба као последица сталног трења у току поновљених кретања тетиве преко саме бурзе. Једна од цисти која је смештена у заколеној јами је Бекерова, која може бити повезана са коленим зглобом.

Услед протрузије (хернијације) задње капсула зглоба колена формира се шупљина која се „смешта“ (увлачи) између два мишића; гастрокнемијуса (његове медијални глава) и семимембраносуса. На тај начин течност која служи за подмазивање коленог зглоба при кретању може пунити ову слузну врећу, цисту или хернијацију. Тада долази до њеног отока, који не мора увек бити везан за запаљењски процес већ и за повреде зглобне хрскавице и може да ствара бол и сметње у кретању коленог зглоба.

Углавном се јавља као последица оштећења у зглобу колена, нпр код лезија медијалног менискуса, артритичних промена хрскавице код остеоартритиса, реуматоидног и псоријазног артритисом, синовитис и сличних обољења. Хроничне упале (артритиси) доводе до повећане продукције синовијалне течности, што ствара позитиван притисак на зглоб колена. Под дејством овог притиска капсула зглоба на месту најмањег отпора (локусу минорис - локусу најмањег отпора) попушта, истеже се и формира цисту.

Према узроку настанка Бекерова цисте може бити;

  • идиопатске (непознатог узрока)
  • секундарне које настају код руптуре менискуса, остеоартритиса, реуматоидног и псоријазног артритисом, синовитис и сличних обољења.
 Бекерова циста (сагитални снимак начињен магнетном резонантном томографијом): Протрузијом задње капсула зглоба колена формира се шупљина која се „смешта“ између два мишића; гастрокнемијуса (његове медијалне главе) и семимембраносуса. На тај начин течност која служи за подмазивање коленог зглоба при кретању може пунити ову слузну врећу, цисту или хернијацију.  Бекерова циста (сагитални снимак начињен магнетном резонантном томографијом): Протрузијом задње капсула зглоба колена формира се шупљина која се „смешта“ између два мишића; гастрокнемијуса (његове медијалне главе) и семимембраносуса. На тај начин течност која служи за подмазивање коленог зглоба при кретању може пунити ову слузну врећу, цисту или хернијацију.
Бекерова циста (сагитални снимак начињен магнетном резонантном томографијом): Протрузијом задње капсула зглоба колена формира се шупљина која се „смешта“ између два мишића; гастрокнемијуса (његове медијалне главе) и семимембраносуса.
На тај начин течност која служи за подмазивање коленог зглоба при кретању може пунити ову слузну врећу, цисту или хернијацију.
Валвуларни механизам Бекерове цисте: Течност и фибрин се из зглобне пукотине упумпава у Бакерову цисту. Увећање цисте врши притисак на Бунсеново вентилни механизам, који олакшава пуњење али не и пражњење (означен црвеном стрелицом) и ремети комуникацију између бурзе колена и цисте, заробивши излив. Заробљени излив се апсорбује кроз семипермеабилну мембрану цисте (означено црним стрелицама), остављајући за собом концентровани фибрин.)

Епидемиологија[уреди]

У студији која је обухватила велику серију снимања колена применом МРТ (код пацијената са промена у коленом зглобу) Mollá Olmos, је са сараданицима [2] открио;

  • У серији од 382 узастопно прегледаних пацијената (са променама у колену), 145 Бекерових цисти (или у 38% случајева).
  • Студија није показала статистички значајну разлику између полова.
  • У овој студији компликованији облици Бекерове цисте били су учесталији код пацијената старије доби.
  • Компликације Бекерове цисте су доста ретке (и у наведеној студији) јавиле су се у 6,8% случајева. Најчешћа компликација је била пуцање (руптура) цисте (у 50% компликација) које су најчешће пролазиле асимптоматски у око 80% случајева. По учесталости следи развој слободних интрацистичних телашаца (у 40% компликација), најчешће дегенеративниог порекла.
  • Компликације су у овој студији (статистички) најчешће биле повезане са руптуром менискуса и старошћу пацијената.

Стон са сардницима потврдили су наводе из претходне студије и у својој студији навели да је код 84% пацијената Бекерова циста (откривена уз помоћ МРТ) повезана са руптуром менсискуса и навели да је највећи број руптура откривен у задњем рогу медијалног менискуса. [3]

Клиничка слика[уреди]

У већем броју случајева, Бекерова циста не само да не изазива никакве симптоме већ може бити и неоткривена или случајно дијагностикована у току рутинских дијагностичких процедура, током других болести или повреда (нпр мениска или реуматских и других болести коштанозглобног система). [1]

У клиничкој слици код Бекерове цисте најчешће доминирају следећи симптоми;[1]

  • Појава отока у затколеном пределу колена, а понекад и у нози
  • Појава бола у колену. Бол се може погоршати када је зглоб у потпуној флексији или у току активности.
  • Укоченост зглоба колена
  • Тумефакција (избочина) у затколеном пределу колена слична балону испуњеном водом (мека и еластична на додир)
  • Понекад, циста може да пукне (руптурира), изазивајући бол, оток, и модрицу са задње стране колена и потколенице која може имати симптоме тромбозе дубоких вена потколенице.

Поред наведених симптома (карактеристичних за Бекерову цисту) они могу бити удружени са симптомима основне болести, повреде или поремећаја који је узроковао настанак Бекерове цисте.

Дијагноза и диференцијална дијагноза[уреди]

Радиолошка евалуација Бејкерове цисте почиње конвенционалном радиографијом за откривање промена меких ткивих маса, унутрашње калцификације, дифузне атеросклеротичне промене потколених артерија, и могуће промене на суседним костима изазване великим и/или дугогодишњим цистама. [4]

Ултрасонографија је веома корисна радиолошка за процену стања поплитеалних маса. Ултрасонографијом се открива у поплитеалним ткивим присуство цистичних структура, комплексних цисти и/или чврстих маса.[5][6]

ЛЕВО::Бекерова (поплитеална) циста на аксијалној МРТ, лоцирана у каналу између мишића семимебраносуса и медијалне главе мишића гастрокнемијуса. ДЕСНО: шематизована приказ положаја поплитеалне цисте, интегрисане са упалом бурзе мишића субгастрокнемијуса. ЛЕВО::Бекерова (поплитеална) циста на аксијалној МРТ, лоцирана у каналу између мишића семимебраносуса и медијалне главе мишића гастрокнемијуса. ДЕСНО: шематизована приказ положаја поплитеалне цисте, интегрисане са упалом бурзе мишића субгастрокнемијуса.
ЛЕВО::Бекерова (поплитеална) циста на аксијалној МРТ, лоцирана у каналу између мишића семимебраносуса и медијалне главе мишића гастрокнемијуса.
ДЕСНО: шематизована приказ положаја поплитеалне цисте, интегрисане са упалом бурзе мишића субгастрокнемијуса.

Терапија[уреди]

Бекерова циста: жућкасто лоптасто ткиво које се налази између задње стране колена и отечене поплитеалане бурзе. Циста је идентификована и уклоњена током рутинске хируршке дисекције.

Бекерова циста обично не захтева терапију, осим ако су симптоми у зглаобу колена изражени и преве сметње болеснику. Заправо, веома ретко симптоми и тегобе потичу од цисте. У већини случајева, постоји још један поремећај у коленом зглобу који може да прати Бекерову цисту,(артритис, промене на менискусима, итд) и који је у суштини узрок тегоба.[7]

Иницијално лечење Бекерове цисте треба да буде усмерено ка смањењу функционалном смањењу повећане продукције зглобне течности, што се спровоеди кроз:[7][8][9]

  • Одмор (мировање) и подизање ноге у вис је први најчешћи облик лечења. Избегавањем активности као што су чучање, клечање, подизања терета, пењање, па чак и трчање може спречити бол и смањити секреција течности.
  • Аспирација течности из цисте, ако је то потребно, како бис се смањила њена величина.
  • Убризгавање кортикостероида у циљу смањења упалног процеса у цисти.
  • Хируршка ексцизија цисте. Ова интервенција резервисана је за цисте које изазивају велике тегобе болеснику, или након цепања (руптуре) цисте.[7]
  • Криотерапија. Примена леда у терапији цисте може понекад бити добар начин контроле бола.
  • Примена лекова против бола.
  • Топлота. Топле облоге се често користе за ублажавање тегоба.
  • Примена ортоза, даје стабилност коленом зглобу, и смањује интензитет покрета у колену што може ублажити тегобе.
  • Физикална терапија. Пре свега се огледа у јачању мишића који треба да дају већу стабилност коленом зглобу (истезање и јачање квадрицепса и/или пателарних лигамента.

Извори[уреди]

  1. ^ а б в ((en)) Baker's cyst , Mayo Foundation for Medical Education and Research, 2011-04-04, [1]
  2. ^ ((en)) E Mollá Olmos, L Martí-Bonmatí, R Llombart Aís, R Dosdá Muñoz Prevalence and characteristics of complications of Baker cysts by MRI Rev Clin Esp. 2001 Apr ;201 (4):179-83 11447901 Abstracts
  3. ^ ((en)) Stone KR, Stoller D, De Carli A, Day R, Richnak J. The frequency of Baker's cysts associated with meniscal tears. Am J Sports Med. Sep-Oct 1996;24(5):670-1. Medline.
  4. ^ Chatzopoulos D, Moralidis E, Markou P, Makris V, Arsos G. Baker's cysts in knees with chronic osteoarthritic pain: a clinical, ultrasonographic, radiographic and scintigraphic evaluation. Rheumatol Int. Dec 2008;29(2):141-6. [ Medline].
  5. ^ ((en)) Andonopoulos AP, Yarmenitis S, Sfountouris H, Siamplis D, Zervas C, Bounas A. Baker's cyst in rheumatoid arthritis: an ultrasonographic study with a high resolution technique. Clin Exp Rheumatol. 1995 Sep-Oct;13(5):633-6.Abstract
  6. ^ Daichi Hayashi1*, Frank W Roemer, Zineb Dhina1, C Kent Kwoh, Michael J Hannon, Carolyn Moore, and Ali Guermazi, Longitudinal assessment of cyst-like lesions of the knee and their relation to radiographic osteoarthritis and MRI-detected effusion and synovitis in patients with knee pain. Arthritis Research & Therapy 2010, 12:R172 doi:10.1186/ar3132 Abstract
  7. ^ а б в „Alternative treatments. Dealing with chronic pain“. Mayo Clinic health letter (English ed.) 23 (4): 1–3. 2005. PMID 15864836. 
  8. ^ March Darrow (2004). Prolotherapy: Living Pain Free. Protex Press. ISBN 978-0-9714503-2-5. 
  9. ^ „Treatment of Baker's Cyst“. North Yorkshire Orthopaedic Specialists Приступљено 15. 2. 2013.. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Бекерова циста


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).