Биг Пан

С Википедије, слободне енциклопедије

Биг Пан
Лични подаци
Пуно имеКристофер Ли Риос
Друга именаБиг Панишер
Датум рођења(1971-11-10)10. новембар 1971.
Место рођењаЊујорк, Њујорк, САД
Датум смрти7. фебруар 2000.(2000-02-07) (28 год.)
Место смртиВајт Плејнс, Њујорк, САД
Занимање
  • репер
  • текстописац
  • глумац
Породица
ПартнериЛајза Риос
Деца3
Музички рад
Активни период1995—2000.
Жанрхипхоп
Издавачке куће
  • „Лауд”
  • Терор сквад

Кристофер Ли Риос (енгл. Christopher Lee Rios; Њујорк, 10. новембар 1971 — Вајт Плејнс, 7. фебруар 2000), познат по уметничком имену Биг Пан (Big Pun; скраћено од Биг Панишер), био је амерички репер и текстописац порториканскога порекла.[1][2] Биг Панове песме се истичу по својој техничкој ефикасности, имају изузетну контролу даха, велику употребу алитерације, као и интерне и вишесложне схеме римовања. На сцени се појавио раних деведесетих година 20. столећа као андерграунд репер из њујоршкога Бронкса, а светску славу и углед је стекао у другој половини деведесетих радивши са својим пријатељима Фат Џоом и Терор сквадом.

Биг Пана је првобитно открио Фат Џо када се појавио на његовом албуму Jealous One's Envy (1995). Године 1997. Биг Пан је потписао уговор с „Лауд рекордсом” као соло извођач и објавио свој деби студијски албум Capital Punishment (април 1998) који је номинован за Греми. Тај албум је добио одличне критике и признање од критичара, доживевши комерцијални успех достигавши пето место на Билборду 200 поставши прва соло хипхоп плоча од Латиноамериканца која је достигла платинасти статус.[3]

Рани живот[уреди | уреди извор]

Кристофер Ли Риос је рођен у Бронксу, у Њујорку, од родитеља порториканскога порекла. Одрастао је у кварту Јужнога Бронкса и имао је најмање две сестре и једнога брата.[4][5] Редовно је играо кошарку и тренирао бокс.[4]

Када је имао 15 година иселио се из куће своје мајке поставши бескућник.[6] Касније је добио велику одштету од градске администрације због акцидента из 1976, када је сломио ногу док се играо у небезбедном парку.[7] Користећи тај новац, Риос се оженио својом средњошколском љубави Лајзом и њих двоје су се заједно преселили у нову кућу.

Риос се дуго борио с депресијом која је проистекла због његовог тешког детињстава што је узроковало да учестано једе поставши тако гојазан. Између своје 18 и 21 године угојио се приближно 60 килограма (на 140 кг., с висином 171 цм.) што му је задавало много проблема.[4][6]

Каријера[уреди | уреди извор]

Током касних 1980-их је почео да пише реп текстове. Касније је формирао андерграунд групу Фул-а-клипс с Лирикал Асасином, Џокер Џемзом и Тумом. Риос је с том групом направио неколико демо песама које никада нису објављене. Током 1990-их је имао псеудоним Биг Мун Дог (Big Moon Dawg).[8] Риос је 1995. званично постао Биг Панишер. Те године је и упознао колегу Фат Џоа, који је такође Порториканац, који га је позвао да гостује на његовом албуму Jealous One's Envy (1998) и песми „Watch Out”. То гостовање, као и гостовање на песми „Off the Books” групе Битнатс, направило му је велику рекламу после које је постао популаран.

Capital Punishment (1997–1998)[уреди | уреди извор]

Године 1997. Биг Пан је почео да снима песме за свој деби студијски албум Capital Punishment. Раније те године, продуцент продукције „Нобади” Шон Си је искористио своју нову функцију у „Лауд рекордсу” да пусти једну песму из те продукцијске куће Биг Пану.[9] Пријатно изненађен, репер је ангажовао „Нобади” да му ремиксира песму „I'm Not a Player”.[9] Ремиксована песма на којој гостује Фат Џо и под стилизованим називом „Still Not a Player”, постала је први велики мејнстрим хит Биг Пана и велики пробој за продукцијску кућу „Нобади”.[9] Годину дана доцније, 1998. је изашао и цео албум Capital Punishment који је постао први соло реперски албум латиноамеричког репера који је постао платинасти[3] достигавши пето место на Билборду 200. Capital Punishment је такође номинован за награду Греми у категорији хипхопа.

Сараднички албум с Терор сквадом (1999–2000)[уреди | уреди извор]

Биг Пан је постао члан Терор сквада, групе репера са седиштем у Њујорку коју је основао Фат Џо, при чему је већину чланова чинио сада непостојећа група Фул-а-клипс који су издали свој деби албум The Album (1999). Албум није добро прошао комерцијално, али је добро био прихваћен од критичара и албум је требало да буде основа за све остале чланове Терор сквада за издавање својих соло пројеката.

Здравствени проблеми и смрт[уреди | уреди извор]

Риос се борио с проблемом тежине од када је због депресије, која је уследила због тешкога детињства, почео много да једе.[10] Са осамнаест година је имао 82 кг., а у 22. години је имао 140 кг. Његова тежина је почетком 1990-их је флуктуисала између гојазних и превише гојазних.[10] Он се уписао у програм мршављења при Универзитету Дјук 1999. што му је помогло да изгуби 36 килограма. Прерано напуствши програм, повратио је своју ранију тежину.[10] Његова тежина је била стална тема расправе међу њим и његовим пријатељима. Осуде су ишле до те мере да Риос није хтео да једе у њиховом присуству.[10]

Дана 5. фебруара 2000, Риос се повукао с планираног наступа с колегама Хиспаноамериканцима Фат Џоом и Џенифер Лопез у емисији Уживо суботом увече због здравствених проблема. Два дана касније, док је боравио у хотелу са својом породицом у Вајт Плејнсу, доживео је срчани удар и респираторну инсуфицијенцију, те је пребачен у болницу у којој је и преминуо у 29. години живота после неуспешне реанимације. Његова тежина је достигла врхунац од 317 кг. у тренутку његове смрти.[11] Иза Риоса је остала супруга Лајза и њихово троје деце:[12] Стар, Ванеса и Кристофер Млађи, који је доцније постао репер.[13]

Постхумна дела и заоставштина[уреди | уреди извор]

Други албум Биг Пана Yeeeah Baby довршен је после његове смрти, објављен је у априлу 2000. Достигао је треће место на Билбордовој листи и зарадио статус златне плоче у року од три месеца од објављивања. Постхумни компилацијски албум Endangered Species објављен је у априлу 2001. год. Он је обухватио неке од највећих хитова Пана, као и раније необјављен материјал, бројна гостовања и ремиксоване најбољих стихова. И он је добро прошао на Билборд 200 листи, ушавши у првих десет (седмо место), али комерцијално није био толико успешан као прва два. На албуму Фат Џоа Duets: The Final Chapter објављена је песма „Get Your Grind On” у којој гостује с Бигијем, који је такође био мртав у том тренутку. Та песма почиње радијским интервјуом Биг Пана у којем је рекао да ће извести дует с Бигијем који ће бити на вратима небеса.[14] Панови стихови су такође били објављени у песми „Bring 'Em Back” с другог албума Терор сквада True Story (2004) у којој гостује и Биг Ел, који је у међувремену убијен.

Почетком маја 2001. Градско веће Града Њујорка је одбило планове и жељу становника да се један део кварта Роџерс Плејс преименује у знак почасти према Биг Пану. Они су одлуку описали да им се не свиђа вулгарност у хипхоп песмама извођача, као и референце на насиље и делање дроге.[15]

Други постхумни албум планирао је да објави „Сони” 2006, али је одложено због спора с продуцентом Џоном „Желибин” Бенитезом који је био власник права за објављивање многих песама с тог албума.[16] У јуну 2005, Лајза Риос, његова жена, ставила је на интернет акуцију Биг Панов пригодни медаљон (кајлу) Терор сквада вредности сто хиљада долара, наводећи као разлог финансијске потешкоће због тога што није примила никакав новац од продаја права за објављивања Панових албума и песама, иако му је законска супруга.[17]

Дана 22. марта 2021, раскрсница пута Ист Фордам и Гранд Конкурса у Пановом родном Бронксу названа је „Биг Панова Плаза” у његову част. Давању имена овог топонима претходила је церемонија на којој су присуствовали породица, пријатељи и локални политичари.[18]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Студијски албуми[уреди | уреди извор]

  • Capital Punishment (1998)
  • Yeeeah Baby (2000)

Компилацијски албуми[уреди | уреди извор]

  • The Album с Терор сквадом (1999)
  • Endangered Species (2001)

Синглови[уреди | уреди извор]

Наслов Датум објављивања Позиције на листама[19] Албум
САД САД R&B САД реп
„I'm Not a Player” 1997 57 19 3 Capital Punishment
„I'm Not a Player” (feat. Џоом) 1998 24 6 13
„You Came Up” (feat. Noreaga) — 49 43
„It's So Hard” (feat. Donell Jones) 2000 75 19 11 Yeeeah Baby
„100%” (feat. Tony Sunshine) — 64 —
„How We Roll” (feat. Ashanti) 2001 — 53 16 Endangered Species
„Lyrically Fit (The Bigger They R)” (feat. Chris Rivers, Cormega, Shaquille O'Neal и Easy Mo Bee) 2014 Bronx Legends Never Die EP

Као гост[уреди | уреди извор]

Наслов Датум објављивања Позиције на листама Албум
САД САД R&B САД реп
„Firewater” (Fat Joe feat. Big Pun, Raekwon, и Armaggedon) 1996 — 116 — Endangered Species
„Off the Books” (The Beatnuts feat. Big Pun и Cuban Link) 1997 86 52 12 Stone Crazy
„Some 1 2 Hold” (Veronica feat. Big Pun и Cuban Link) — 101 — Rise
„Western Ways Part II” (Delinquent Habits feat. Big Pun и JuJu) 1998 — 102 — Here Come the Horns
„I'll Be Around” (Rah Sun feat. Big Pun и Deuce) 125 89 30 It's Not a Game
„Bet Ya Man Can't (Triz)” (Fat Joe feat. Big Pun, Cuban Link и Triple Seis) — 54 37 Don Cartagena
„From N.Y. to N.O.” (Mr. Serv-On feat. Big Pun) 1999 20 11 3 Da Next Level
„On Point” (Heavy D feat. 8Ball и Big Pun) — — — Heavy
„Symphony 2000” (Truck feat. Big Pun, Kool G Rap и KRS-One) 2000 — — 35 сингл без албума
„Feelin' So Good” (Jennifer Lopez feat. Fat Joe и Big Pun) 51 44 — On the 6

Спотови[уреди | уреди извор]


Наслов

 Датум објављивања Режија
„I'm Not a Player” 1997 Давид Перез Шади
„Twinz (Deep Cover '98)” 1998 Крис Робинсон[20]
„Still Not a Player” Дарен Грант[21]
„You Came Up”
„It's So Hard” 2000 Крис Робинсон[20]
„100%”
„How We Roll” 2001

Филмографија[уреди | уреди извор]

Година Наслов Улога Напомене
1998 Moesha Биг Пан Потписан како Биг Панишер
1999 Thicker Than Water Пани
Urban Menace Кроу
Whiteboyz Дон Флип Кру Непотписан
2000 Boricua's Bond Биг Пан Потписан као Биг Панишер
Постхумно
2002 Big Pun: Still Not a Player Биг Пан Архивски снимци
Постхумно
Big Pun Live Биг Пан
2008 Big Pun: The Legacy Биг Пан
2010 Big Pun's Legacy: The Lost Files Биг Пан

Награде и номинације[уреди | уреди извор]

Греми[уреди | уреди извор]

Година Номинован рад Награда Исход
1999 Capital Punishment Награда Греми за најбољи реп албум Номинација[22]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ The Source: The Magazine of Hip-hop Music, Culture & Politics. Source Publications, Incorporated. 2000. стр. 235. Архивирано из оригинала 8. 11. 2020. г. Приступљено 9. 8. 2017. 
  2. ^ „Big Pun”. Biography.com. 9. 8. 2017. Архивирано из оригинала 10. 8. 2017. г. Приступљено 9. 8. 2017. 
  3. ^ а б „Gold & Platinum - Big Pun”. RIAA. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 15. 8. 2010. 
  4. ^ а б в „It's So Hard: Big Pun's Widow Liza Rios Speaks on His Life, Death, and Legacy - Mass Appeal”. 3. 4. 2015. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 22. 11. 2017. 
  5. ^ Valdes, Mimi (август 1998). „Pound for Pound”. Vibe. 6 (8): 108—111. Архивирано из оригинала 31. 12. 2013. г. Приступљено 21. 10. 2016. 
  6. ^ а б „The Rise And Fall of Big Pun”. 13. 4. 2015. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 22. 11. 2017. 
  7. ^ „Big Pun”. DeadPoetz.com. Архивирано из оригинала 25. 4. 2012. г. Приступљено 19. 10. 2011. 
  8. ^ Stavan, Ilan (29. 7. 2014). Latin Music: Musicians, Genres, and Themes. ABC-CLIO. стр. 332. ISBN 9780313343964. Архивирано из оригинала 6. 3. 2016. г. Приступљено 20. 2. 2015. 
  9. ^ а б в „Interview With Knobody”. HitQuarters. 27. 9. 2005. Архивирано из оригинала 19. 4. 2012. г. Приступљено 1. 7. 2010. 
  10. ^ а б в г „Big Punisher Weighed 700 Pounds, Had Enlarged Heart”. SonicNet. 8. 2. 2000. Архивирано из оригинала 2. 3. 2000. г. Приступљено 17. 11. 2017. 
  11. ^ Pareles, Jon (9. 2. 2000). „Christopher Rios, 28, Rapper Recorded Under Name Big Punisher”. The New York Times. Архивирано из оригинала 14. 5. 2009. г. Приступљено 20. 12. 2008. 
  12. ^ „Star Rios (Big Pun's Daughter) - The First Born (Documentary)”. DoggieDiamondsTV. 30. 12. 2016. Архивирано из оригинала 1. 8. 2019. г. Приступљено 2. 11. 2019. 
  13. ^ Harling, Danielle (5. 6. 2013). „Chris Rivers”. Hiphopdx.com. Архивирано из оригинала 17. 10. 2014. г. Приступљено 31. 7. 2014. 
  14. ^ Juon, Steve (20. 12. 2005). „Notorious B.I.G: Duets: The Final Chapter”. RapReviews.com. Архивирано из оригинала 16. 1. 2009. г. Приступљено 20. 12. 2008. 
  15. ^ Cardwell, Diane (2. 5. 2001). „Bronx: No Street For Big Pun”. The New York Times. Архивирано из оригинала 2. 1. 2014. г. Приступљено 20. 12. 2008. 
  16. ^ Petipas, Jolene (5. 7. 2006). „Producer Delays Release of New Big Pun Album”. SOHH.com. Архивирано из оригинала 17. 7. 2006. г. Приступљено 17. 11. 2017. 
  17. ^ Cherry, Carl (29. 6. 2005). „Big Pun's Terror Squad Medallion on Sale at eBay for Diddely”. SOHH.com. Архивирано из оригинала 9. 9. 2006. г. Приступљено 5. 5. 2018. 
  18. ^ Ismael Ruiz, Matthew (22. 3. 2021). „Big Pun Honored With Bronx Street Corner”. Pitchfork. Приступљено 27. 3. 2021. 
  19. ^ „Big Punisher > Charts & Awards > Billboard Singles”. allmusic. Архивирано из оригинала 8. 11. 2020. г. Приступљено 15. 7. 2009. 
  20. ^ а б „Chris Robinson”. MVDBase.com. Архивирано из оригинала 12. 2. 2010. г. Приступљено 17. 5. 2010. 
  21. ^ Grant, Darren (director); Big Pun (performer); Joe (performer) (2000). Still Not a Player (Music video). Loud Records. Архивирано из оригинала 1. 1. 2014. г. 
  22. ^ „CNN - 41st annual Grammy nominees - January 5, 1999”. Архивирано из оригинала 1. 5. 2017. г. Приступљено 3. 3. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Биг_Пан&oldid=26188480”