Близанац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Близанци (вишезначна одредница).
Италијански близанци

Близанци оредстављају два ембриона која се у телу мајке истовремено развијају и роде се непосредно један после другог. Ако се ради о три, четири или више ембриона онда су у питању тројке, четворке, петорке итд.

Код човека, а и осталих сисара, разликују се:

  • двојајни или фратернални, дизиготни, бигерминални близанци и
  • једнојајни, који се називају још и идентични, монозиготни, моногерминални.

Двојајни близанци[уреди]

Двојајни близанци су они близанци који се развијају из из две јајне ћелије од којих је свака оплођена другим сперматозоидом. Могу да буду истог или различитих полова, а по генетском саставу су различити онолико колико су различита и браћа/сестре која нису близанци.

Разликују се два типа ових близанаца:

  • они који су пореклом из две јајне ћелије које су се развијале у засебним Графовим фоликулима; код њих свако јаје има посебну овојницу (децидуу) и плаценте су удаљене једна од друге;
  • они који су пореклом из две јајне ћелије које су се развијале у истом Графовом фоликулу; њихове плаценте су близу једна другој и имају заједничку овојницу.

Поред двојајних могу се јавити и вишејајни близанци. Постоји одређено правило да што су близанци бројнији тиме се ређе јављају у људским популацијама. Дакле, најбројнији су двојајни, док проценат опада када се ради о тројкама, четворкама итд.

Проценат јављања близанаца варира код различитих народа. Двојајни близанци су најбројнији у Белгији, Финској, Данској, Шведској и Норвешкој, док се најређе јављају код Кинеза (0,3%) и Вијетнамаца (само 0,01%).

Код двојајних близанаца може се догодити да јајне ћелије буду оплођене сперматозоидима два мушкарца. То доказује случај када су рођени близанци од којих је један био белац, а други мешанац белца и црнца.

Једнојајни близанци[уреди]

Једнојајни близанци настају оплођењем једне јајне ћелије једним сперматозоидом, а непосредно после оплођења долази до поделе оплођеног јајета на два једнака дела. Пошто се оплођено јаје подели митозом (види браздање) они су генетички потпуно идентични па су услед тога и истог пола. Једнојајни близанци се сматрају природним клоновима. Слично двојајним близанцима и једнојајни могу бити тројке, четворке и петорке.

Ако се оплођена јајна ћелија не подели потпуно, већ неким делом ембриони остају спојени онда могу настати тзв. сијамски близанци или двојне наказе Сијамски близанци су често један према другоме симетрични као лик у огледалу (види слику). Учесталост једнојајних близанаца код свих народа је скоро једнака тј. износи око 0,2% за двојке.

најчувенији сијамски близанци
Сијамски близанци
Сијамски близанци код животиња

Литература[уреди]

  • Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
  • Поповић, С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990
  • Пантић, В: Ембриологија, Научна књига, Београд, 1989
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд
  • Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија. научна књига, Београд, 1986

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :