Божо Бошковић
Божо Бошковић | |
|---|---|
 Божо Бошковић | |
| Датум рођења | 18. фебруар 1815. |
| Место рођења | Дубровник, Аустријско царство |
| Датум смрти | 3. јануар 1879. (63 год.) |
| Место смрти | Дубровник, Аустроугарска |
Божо Бошковић (Дубровник, 18. фебруар 1815 — Дубровник, 3. јануар 1879[1]) је био имућан српски трговац који је рођен и живео у Дубровнику.
Биографија[уреди | уреди извор]
Његов отац Василије, са надимком Укропина био је пореклом из Херцеговине, из Мостара, али је живео у Дубровнику и ту радио као терзија. Ту се оженио Божовом мајком Аном Петровић, која је била из угледне, православне, дубровачке породице[2]
Након завршене школе почео се бавити трговином, заједно са својим братом Ником. Вредноћом и штедљивошћу брзо су стекли иметак и постали познати трговци у свом крају.[2]
Био је дуже време управник Дубровачког поморскобродарског друштва. Бавио се и политиком и биран је за члана општинске управе. Октобра 1857 оженио се Теодором Путицом из врло богате дубровачке православне породице. Дао је велики допринос подизању српске православне цркве у Дубровнику, посвећену Св. Благовештењу која је била прва православна црква у оквиру зидина града.
За време Невесињске пушке био је један од великих добротвора избеглица и сирочади.
Умро је 1879. године, а по његовој изричитој наредби, његова жена и брат положили су 10.000 форинти као Закладу Божа Бошковића, за оснивање српске православне девојачке школе у Дубровнику, која је свечано отворена 30. јануара 1880. године.[2] Осим тога, оставио је исто 10.000 форинти за Задужбину Божа Бошковића, из које ће се засновати завод за сиромашну и напуштену децу у Дубровнику.