3. јануар

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још
6 Референце

Догађаји[уреди]

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

1795. — после пораза устанка Тадеуша Кошћушка Пруска, Аустрија и Русија склопиле тајни уговор о трећој подели Пољске.
1815. — Аустрија, Британија и Француска створиле војни савез против Пруске и Русије.
1868. — у Јапану укинута институција шогуна и почела „просветитељска ера“ династије Мејџи. Цар Муцухито успоставио централну царску власт, спровео реформе по европском узору и отворио пут за брзи развој Јапана.
1924. — енглески египтолог Хауард Картер у Долини краљева у близини Луксора у Египту нашао саркофаг фараона Тутанкамона.
1961. — САД прекинуле дипломатске односе с Кубом.
1962. — папа Јован XXIII екскомуницира Фидела Кастра.
1970. — у Бразавилу усвојен устав којим је Конго-Бразавил проглашен Народном Републиком Конго.
1977. — Међународни монетарни фонд одобрио Великој Британији око четири милијарде долара зајма за подршку британској валути. То је био највећи зајам у тридесетгодишњој историји ММФ-а.
1980. — председник Југославије Јосип Броз Тито примљен у Клинички центар у Љубљани. Пошто операција на крвним судовима није успела, 3. фебруара му ампутирана нога.
1990. — панамски генерал Мануел Антонио Норијега предао се трупама САД после 10 дана проведених у Ватиканској амбасади. Норијега потом депортован на Флориду, где му је суђено.
1990. — у железничкој несрећи на југу Пакистана погинуло 307 људи, када је експресни воз ударио у композицију теретног воза.
1993. — председници Русије и САД Борис Јељцин и Џорџ Буш потписали споразум о смањењу нуклеарног оружја за две трећине, СТАРТ 2.
1994. — у Сибиру срушио руски путнички авион „Тупољев-154“. Погинуло свих 124 путника и чланова посаде.
1996. — представници међународних мировних снага у Босни саопштили да је у тој земљи, по завршетку рата, остало четири до пет милиона мина и да ће ћишћење минских поља трајати око 30 година.
1997. — широм Србије настављени масовни грађански и студентски протести, упркос јаким полицијским снагама које су 26. децембра 1996. почеле да спречавају протестне шетње. Протести почели у новембру 1996. због фалсификовања резултата на локалним изборима на којима је победила опозициона коалиција „Заједно“.
2000. — на првим парламентарним изборима у Хрватској после смрти председника Фрање Туђмана убедљиво победила коалиција опозиционих странака, а одзив бирача био 80 одсто, највећи од 1990, када су одржани први вишестраначки избори.
2001. — летонски супермаратонац Георг Јермолајев поставио светски рекорд у трчању на дуге стазе, претрчавши 5.000 километара за 888 часова и 42 минута. То је био први светски рекорд у новом миленијуму.
2002. — генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан одобрио оснивање суда за ратне злочине током десетогодишњег рата у Сијера Леонеу.
2003. — у интервенцији полиције на смиривању уличних протеста у Каракасу, у Венецуели, између групе симпатизера и противника председника Уга Чавеса, погинуле најмање две особе, а 78 повређено.

Рођења[уреди]

106. п. н. е. - Марко Тулије Цицерон, римски писац, филозоф, политичар и говорник
1892. — Џ. Р. Р. Толкин, енглески писац (Хобит, Господар прстенова) (†1973.).
1894. — Јован Гец је био српски глумац, режисер и драмски писац.
1904. — Ото Бихаљи Мерин је био српски и југословенски књижевник, публициста, историчар уметности и ликовни критичар
1929. — Серђо Леоне, италијански режисер (†1989.).
1946. — Викторија Принсипал, америчка глумица, позната и по својој линији модних и козметичких производа.
1956. — Мел Гибсон, амерички глумац
1957. — Бојан Крижај, словеначки скијаш.
1962. — Драгољуб Љубичић Мићко, српски комичар, глумац и певач.
1969. — Михаел Шумахер, немачки возач Формуле 1.
1986. — Никола Пековић, црногорски кошаркаш.