Бомбардовање Алексинца 1999.

С Википедије, слободне енциклопедије
Алексинац након НАТО бомбардовања

Бомбардовање Алексинца 1999. се догодило у току НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије. У току НАТО бомбардовања СРЈ, град Алексинац је бомбардован у два наврата. Од последица ових ваздушних напада погинуло је 14 цивила, а преко 50 је повређено. Уништено је више десетина стамбених објеката, здравствене установе и привредни објекти.[1]

Хронологија напада[уреди | уреди извор]

5. април[уреди | уреди извор]

Најтеже бомбардовање Алексинца десило се 5. априла 1999. У 21ː35 бомбардован је цивилни део града. Са седам пројектила погођене су две централне градске улице. Погинуло је 11 цивила, а 50 задобило телесне повреде. Уништено је 700 стамбених објеката, а знатно оштећена, поред осталих и зграда Дома здравља и Хитне помоћи. Уништено је 35 породичних кућа и 125 станова, аутобуска станица и привредни објекти Конфекција „Морава”, „Бетоњерка” и Угоститељско-туристичко предузеће.[1] [2] Једна од бомби је са лица земље збрисала Улицу Душана Тривунца са шест породичних кућа, а десет је уништено у Улици Вука Караџића.[1]

28. мај[уреди | уреди извор]

Алексинац је поново бомбардован у ноћи 27. на 28. мај 1999. Од последица овог бомбардовања, погинуло је троје цивила. Срушено је на десетине кућа и зграда, уништени су скоро сви привредни објекти.[2]

Реакције[уреди | уреди извор]

Представници НАТО-а у Бриселу су светској јавности су бомбардовања Алексинца 5. априла 1999. правдали "техничком грешком", тврдећи да је мета била касарна надомак града.[1]

Канадски генерал Луис Мекензи је тада по обиласку рушевина изјавио: "Злочин је почињен над цивилним становништвом, над мирним грађанима, у њиховим породичним домовима, на просторима где нема апсолутно ниједног војног објекта".[1]

Након разорног бомбардовања које је задесило Алексинац 5. априла 1999, у делу светске јавности овај град је називан „српском Хирошимом”.[2]

Референце[уреди | уреди извор]