Зграде Генералштаба (Београд)
Зграде Генералштаба војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Београд |
Општина | Савски венац |
Држава | Србија |
Време настанка | 1955—1965. |
Тип културног добра | Споменик културе |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
beogradskonasledje |
Зграде Генералштаба се налазе у Београду, у улици Кнеза Милоша 33-41.
Зграде су подигнуте су између 1955. и 1965. према пројекту архитекте Николе Добровића, као двочлани ансамбл, који се у време грађења називао Државни секретаријат за народну одбрану. Током НАТО агресије на Југославију 1999. године, зграде због свог значаја у одбрани земље, биле су погођане и оштећене. Као значајно остварење послератне српске и југословенске архитектуре, зграде су заштићене као непокретно културно добро, споменик културе Зграде Генералштаба војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране.[1]
Комплекс се састоји из два монументална, степенасто завршена тракта који се каскадно спуштају ка Немањиној улици, креирајући на тај начин урбани симбол градске капије. Прилаз ка овим трактовима, благо повученим у односу на регулациону линију улице Кнеза Милоша остварен је кроз два монументална портика. Осим експресивних каскадних форми, фасаде одликује примена контрастних материјала — робусног, мрко-црвеног камена из Косјерића и белих мермерних плоча са острва Брача. Најупечатљивији визуелни мотив представљају прозорске траке на фасадама, обликоване у духу позног модернизма.
Влада Србијe je најавила могућност да се земљиште уступи на 99 година америчким предузећима Kushner Realty и Incubation Partners LLC, чему се изразито противи стручна јавност, која се залаже за реконструкцију зграде.[2][3][4]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Оштећена зграда „A”
(2006) -
Оштећена зграда „A”"
(2012) -
Оштећена зграда „A”
након делимичног сређивања
(2019) -
Оштећена зграда „Б”
(2013) -
Оштећена фасада зграде
(2013)
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Зграде Генералштаба војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране”. Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда. Приступљено 8. 10. 2016.
- ^ „Od hotela, preko muzeja Nemanjića, do Amerikanaca: Šta će biti sa Dobrovićevim Generalštabom?”. Gradnja (на језику: српски). 2024-03-14. Приступљено 2024-03-15.
- ^ „Tri kule umesto Generalštaba: Američko markiranje starog jezgra Beograda”. Gradnja (на језику: српски). 2024-03-19. Приступљено 2024-03-20.
- ^ d.o.o, cubes. „Poklanjanje Generalštaba je protiv zakona - Vreme”. https://vreme.com/ (на језику: српски). Приступљено 2024-03-20. Спољашња веза у
|website=
(помоћ)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Алфиревић, Ђорђе. Експресионизам у српској архитектури. Београд: Орионарт, 2016.
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара
- Листа споменика
- Нестанак Генералштаба био би велика срамота (Б92, 12. март 2017)