Бруска бања

Координате: 43° 23′ 01″ С; 21° 02′ 01″ И / 43.3835° С; 21.0335° И / 43.3835; 21.0335
С Википедије, слободне енциклопедије
Бруска Бања
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРасински
ОпштинаБрус
Становништво
 — 2011.Пад 4636
Географске карактеристике
Координате43° 23′ 01″ С; 21° 02′ 01″ И / 43.3835° С; 21.0335° И / 43.3835; 21.0335
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина423 m
Бруска Бања на карти Србије
Бруска Бања
Бруска Бања
Бруска Бања на карти Србије
Остали подаци
Поштански број37220
Позивни број037
Регистарска ознакаКШ

Бруска бања је један од четири значајнија термоминерална извора на територији Општина Брус.

Географски положај[уреди | уреди извор]

Бруска бања је лоцирана у непосредној зони централног дела градског насеља, на ниској тераси са леве стране Грашевачке реке на надморској висини од 423 m.

Истраживања[уреди | уреди извор]

Основна хидрогеолошка истраживања на овом локалитету, по површини и дубини, вршена су у две фазе током 1982 и 1983. године.

У првој фази, током 1982. године, урађена је бушотина на дубини 320 m, као и њена хидрохемијска и хидродинамичка испитивања.

У другој фази, током 1983. године настављено је бушење ( бушотина бр. 1/83 Брус - Грашевачка река ) до дубини од 700 m, а извршена су хидрохемијска и геофизичка истраживања и тестирање бушотине и самоизлива ( RGF - Институт за хидрологију, 2004 ).

У периоду 1998—2003. године праћен је режим издашности самоизлива и утврђено је да се кретао у распону од 4,9 - 5,1 l/s са температуром воде од 27,2 - 27,6°C. На основу релативно константног кретања издашности и температуре утврђен је стабилан режим изворишта. Значајна компонента режима је и садржај слободних гасова, односно притисак под којим истичу термоминералне воде од 1,7 бара.

Радови на уређењу изворишта[уреди | уреди извор]

Током октобра 2003. године изведени су и радови на уређењу изворишта. Замењена је стара и монтирана глава бушотине од прохром челика стандарда AISI 304 са манометром и припадајућом опремом.

Хемијски састав воде[уреди | уреди извор]

По хемијском саставу воде овог термоминералног изворишта припадају хидрокарбонатно - натријумском ( HCO3 - Na ) типу вода.

На основу већег броја анализа утврђено је да у катјонском саставу доминирају :

У анјонском саставу доминирају :

На основу резултата физичко - хемијских истраживања и Правилник о квалитету природних минералних вода, ове воде су сврстане у природне термоминералне, натријумске флуорне воде .

Лечилишна својства[уреди | уреди извор]

На основу хемијских и физичких особина, ова термоминерална вода може се употребљавати пијењем, као допунско средство лечења код следећих хроничних обољења :

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]