Велики Магеланов облак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велики Магеланов облак

Large.mc.arp.750pix.jpg

Име Велики Магеланов облак
Страно име Large Magellanic Cloud

Посматрачки подаци (епоха J2000.0)

Врста објекта неправилна пречкаста галаксија
Тип SB(s)m[1]
Ректасцензија 05h 23m 34.5s[1]
Деклинација -69° 45′ 22″[1]
Привидне димензије 10.75° × 9.17°[1]
Сазвежђе Златна Риба

Астрометријски и фотометријски подаци

Удаљеност 48.500 pc[2]
Радијална брзина објекта 278 ± 3 km/s[1]

Остало

Друге ознаке LMC, ESO 56- G 115, PGC 17223[1]
Откриће Фернандо Магелан, 1519. г.

Велики Магеланов облак је неправилна галаксија, већи од два „облака“ који су видљиви голим оком са јужне хемисфере и за које се дуго мислило да су сателити Млечног пута.[3][4] Добили су име по португалском истраживачу Фернанду Магелану, који их је посматрао 1519. током пловидбе око света.

Велики Магеланов облак се налази у сазвежђу Златне рибе, на удаљености од око 170.000 светлосних година и пречника око 35.000 светлосних година. Има око 1010 звезда и масу између десетине и дванаестине масе Млечног пута.[5]

Првобитно је био класификован као Irr I неправилна галаксија, али се због слабашне централне пречке и назнаке пречкасте спирале класификује као неправилна пречкаста галаксија (ознака класе Sm).[5]

У Великом Магелановом облаку се налази маглина Тарантула, огромни HII регион (један од највећих познатих) пречника 900 св. година, у којем се налази регион са интензивним формирањем нових звезда. Галаксија садржи велики број облака гаса и прашине, јата младих звезда и остатака супернова.[6] У галаксији је видљив интензиван процес формирања звезда, што је вероватно изазвано ефектима веома блиског проласка поред Млечног пута пре неколико милијарди година.[5]

24. фебруара 1987. супернова 1987A је експлодирала у Великом Магелановом облаку. То је најближа посматрана супернова од Кеплерове супернове из 1604.[7]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ „NASA/IPAC Extragalactic Database“. Results for Large Magellanic Cloud Приступљено 29. 3. 2010. 
  2. ^ Macri, L. M.; et al. (2006). „A New Cepheid Distance to the Maser-Host Galaxy NGC 4258 and Its Implications for the Hubble Constant“. The Astrophysical Journal 652 (2): 1133–1149. DOI:10.1086/508530. 
  3. ^ Rincon, Paul (January 10, 2007). Magellanic Clouds 'just passing'. BBC News., Приступљено 22. 03. 2010.
  4. ^ The Magellanic Clouds Are First-Time Visitors Универзитет Харвард. September 17, 2007., Приступљено 22. 03. 2010.
  5. ^ а б в „Large Magellanic Cloud“. У Encyclopedia of Astronomy & Astrophysics, Nature Publishing Group, 2001
  6. ^ Arny, Thomas T. (2000). Explorations: An Introduction to Astronomy (2nd ed.). Boston: McGraw-Hill. стр. 479. ISBN 0072282495. 
  7. ^ Richard A. Matzner, Dictionary of Geophysics, Astrophysics, and Astronomy. CRC Press, 2001.


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Велики Магеланов облак