Весталке

Весталка

Весталке (Vestales) су у старом Риму биле свештенице богиње Весте.

Служба

Весталке је бирао врховни свештеник (Pontifex Maximus) још док би биле девојчице од шест до десет година. Претпоставља се да су најпре то биле чланице краљевске породице. Касније се захтевало да то буду кћери слободних грађана, да имају оба жива родитеља, а да немају никакве физичке или менталне недостатке. У почетку их је било две, потом четири, а онда и шест. У прво време је њихова служба трајала пет, а касније 30 година и за све то време нису смеле да изгубе невиност, јер у супротном би биле кажњене тако што би их живе закопали у близини Квириналских врата на Пољу окаљаном злочином (Campus Sceleratus). Међутим, након службе имале би право на удају.

Првих десет година би биле припремане за службу и обучавале би их старије весталке, које су већ службовале трећу деценију. Других десет година би се старале о култу. Службу су обављале ћутећи. Главни задатак им је био одржавање вечите ватре, јер су сматране домаћицама државног огњишта. Уколико би се ватра угасила грешком весталке, била би кажњена шибањем. Такође, доносиле би воду са извора Камене у глиненим посудама, која се користила у обредима. На челу весталки је била Велика весталка (Virgo Vestalis Maxima), а живеле су у Вестином атријуму на Форуму.

Привилегије

Весталке су уживале велика права. Осим што су имале почасна места на свим јавним играма, сведочиле су без заклетве и могле су да ослободе осуђеника на смрт. Међутим, уколико би неко увредио весталку, био би осуђен на смрт.

Изглед

Косу су чешљале на посебан начин и носиле су белу одећу, а приликом жртвовања су покривале главу белим велом (suffibulum).

У уметности

У ликовној уметности приказивано је само пет весталки, јер је шеста увек била поред државног огњишта.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Весталке