Тибар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тибар
Тибар у Риму
Тибар у Риму
Основне карактеристике
Дужина 405 км
Водоток
Извор Код Вергерета
Висина извора 1.348 м
Ушће Код Лидо ди Остије у Тиренско море
Географске карактеристике
Земље слива Застава Италије Италија
Важније притоке Кијашио, Кијани, Нера, Анијене
Важнији градови Ћита ди Кастело, Умбертиде, Тоди, Рим
Tiber.PNG

Тибар (итал. Tevere, енгл. Tiber), трећа по дужини река у Италији са 406 km, после Поа и Адиђеа, протиче кроз Рим у правцу од планине Фумајоло до Тиренског мора, у које утиче са два рукавца: један који пролази кроз предграђе Остије на југу, а други кроз Фијумићино на северу. Слив Тибра је око 18.000 km².

Име[уреди]

Вероватно је име Тибар пре-латинског порекла, као и римски назив Tibur (данас Тиволи). Прича се да се митски краљ Тиберније, девети од легендарних краљева Алба Лонге, утопио у реци Албула, која је потом названа Тибар. Овај мит можда може објаснити сећање на ранији пре-индоевропски назив реке, 'беле' од седимената. Легенде кажу да су браћа близанци Ромул и Рем остављени на обали Тибра, где их је спасила вучица.

С друге стране, ако је етрурско лично име Thefarie, настао од имена реке, етрурско име за Тибар било би Thefar. Да ли то значи „бело“ није познато. Најсроднија позната етрурска реч је вероватно thafna, „пехар."

Историја[уреди]

Тибар је био важна трговачка река од времена Пунских ратова, када је лука Остија постала кључна поморска база. Када је лука Остије затрпана муљем, крајем првог века изграђен је нови пут, [[via Portuensis]], који је повезивао Рим с новом луком, Фиумићино.

У Тибар се улива римска речица Анио, а на њему се налази острво (Isola Tiberina) у центру Рима, између Трастевере и античког центра. Газ на острву је вероватно најстарија насеобина у граду. Легенда каже да је мајка Ромула и Рема, Реа Силвија, весталска девица, натерана да се утопи у реци Тибар. Тибар се њоме оженио и поплавио околину због неправде која је нанесена његовој жени.

Поглед с Ватикана

Популарно зван flavus, „жута река“, Тибар има доста наноса али не прави делту, захваљујући јакој северној морској струји која тече близу обале, стрмој обали и тектонским наносима. Обала се од древних времена померила за око 3 km, оставивши античку Остију на сувом. Од пре једног века, обала у Фијумићину се помера за око 4 m годишње.

Рукавац који повезује Фиумићино с морем је канал, који је прокопан у време императора Клаудија и оправљен у доба Трајана. У средњем веку канал је затрпао муљ, али га је папа Павле V 1612. поново отворио за пловидбу.

Стари Римљани су повезали реку с одводним каналом (Cloaca Maxima) и подземном мрежом тунела и канала да би довели воду у средиште града. Изградња модерног каменог насипа почела је 1876.

Поплаве Тибра биле су честе кроз историју. У модерним временима, познате поплаве биле су 1598, 1870. and 1900.

Бенито Мусолини, рођен у Ромањи, померио је границу између Тоскане и Емилије-Ромање, да би извор Тибра био у Ромањи. Поред бистрог извора подигнут је антички стуб с натписом QUI NASCE IL TEVERE SACRO AI DESTINI DI ROMA („Овде је рођен Тибар, посвећен судбини Рима“)

Када се англиканац преобрати у католичанство, за њега се каже да је „препливао Тибар“. У обратном случају, каже се „препливати Темзу".

Спољашње везе[уреди]