Септимије Север

Из Википедије, слободне енциклопедије
Луције Септимије Север

Биста Септимија Севера из Лувра
Биста Септимија Севера из Лувра

Датум рођења 11. април 146.
Место рођења Лептис Магна (Римско царство)
Датум смрти 4. фебруар 211.
Место смрти Еборакум (Римско царство)
Титула Римски цар
Период 9. април 1934. фебруар 211.
Претходник/ци Дидије Јулијан
Наследник/ци Каракала и Гета
Порекло и породица
Династија Севери
Отац Публије Септимије Гета
Мајка Фулвија Пија
Супружник/ци Јулија Домна
Потомство Каракала
Гета

Луције Септимије Север (рођен 11. априла 146. године, умро 4. фебруара 211. године) био је римски цар од 9. априла 193. године, па све до своје смрти. Он је основао династију Севера.

Биоградија[уреди]

Септимије Север

Пут ка царској власти[уреди]

Септимије Север је рођен у граду Лептис Магна, удаљеном 600 километара од Картагине, на северној обали Африке. Његова породица припадала је витешком сталежу.

172. године цар Марко Аурелије примио је Септимија Севера у сенаторски сталеж. Касније је био управник у Лугдунумској Галији. Ту се оженио Јулијом Домном, а 190. године је постао конзул. Нешто касније, 191. године, Комод му је доделио управу над провинцијом Горњом Панонијом. Септимије Север је са својом женом, Јулијом Домном и тек рођеним синовима, управљао овом провинцијом из Карунтума.

Када су преторијанци убили Пертинакса, 193. године, Септимије Север се у Карунтуму прогласио за цара. Упутио се у Италију, коју је освојио практично без отпора. Али, легионари у Сирији прогласили су за цара Песценија Нигера, а у Британији Клодија Албина. Све до 197. Септимије Север је водио рат против ових претендената и на крају их је савладао. Током ових и других његових похода, пратила га је Јулија Домна.

Септимије Север као цар[уреди]

златник Септимија Севера

Војни успеси на Истоку[уреди]

Римско царство 210. године

Као цар, Септимије Север је водио током 195, 197. и 198. године успешан рат против Парћана. Тада је северни део Месопотамије стављен под римску контролу. Септимије Север је чак 198. године освојио и парћанску престоницу Ктесифон, када је заробљено чак 100.000 људи. Ова победа на истоку приказана је на Славолуку Септимија Севера. У славу ове победе Септимије Север се почетком 198. године прогласио за Parthicus maximus ; тиме је Септимије Север желео да се наслони на успехе и титулу коју је још Трајан имао.

Аутократска власт[уреди]

Односи између Септимија Севера и Сената никада нису били најбољи. Септимије Север никада није имао поверења у сенаторе, а чак је и као војник гајио извесно ниподаштавање према њима. Поред тога трудио се да спречи корупцију раширену међу сенаторима, што није доприносило његовој популарности. Десетине сенатора су били оптужени током његове владавине за корупцију и за учешће у завери против цара и били су због тога протерани или убијени. На њихово место у Сенат су долазиле присталице Септимија Севера. Преторијанце је такође замењивао војницима који су му били лично одани.

Свом сину Каракали дао је име Марко Аурелије Антонин како би своју власт повезао са спокојним временима владавине династије Антонина, нарочито са временом Марка Аурелија. Моћ војске Септимије Север је контролисао на тај начин што су војсковође имале команду над мањим бројем легија него дотада.

Тријумфални лук Септимија Севера

Иако је Септимије Север установио једну војну деспотију, био је прилично вољен међу становницима Рима. Након пораза из времена Комода, чинило се да Царство има опет једног јаког и способног цара. Након повратка са похода против Парта, подигао је један тријумфални лук који и данас постоји.

Прогон хришћана[уреди]

Под Септимије Севером дошло је до прогона хришћана: већ 202. године, цар је прелазак у хришћанство прогласио кажњивим. Дошло је до прогона хришћана у Египту, као и у Африци.

Последње године и смрт[уреди]

У последњим годинама своје власти Септимије Север морао се бавити нарочито одбраном Царства у Британији. Наредио је поновну изградњу Хадријановог зида. Приликом организације одбране ове провинције, Септимије Север је умро у Еборакуму, 4. фебруара 211. године. Његове последње речи упућене синовима су гласиле:

Будите сложни, плаћајте добро војску и не брините ни за шта друго (Касије Дион 77,15).

Након смрти, Сенат га је прогласио за бога. Наследили су га несложни синови Гета и Каракала. Тешко изборена стабилност Царства је тако била изгубљена; Септимије Север је остао једна од најснажнијих личности на царском престолу.

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Дидије Јулијан
Римски цар Наследник:
Каракала и Гета
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}