Вилијам Тарнер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вилијам Тарнер

Turner selfportrait.jpg
Вилијам Тарнер

Пуно име Џозеф Малорд Вилијам Тарнер

Џозеф Малорд Вилијам Тарнер (Лондон, 23. април 177519. децембар 1851) је био енглески сликар и цртач епохе романтизма. Најзначајнији су његови прикази пејзажа и морских призора које карактерише слободан однос према боји и слободно кретање кичице. Његов спефицични израз ценили су каснији сликари, пре свих импресионисти.

[уреди] Рано стваралаштво

Још као дете истакао се својим цртежима и акварелним пејзажима. Већ са 14 година студирао је на Royal academy у Лондону где се интензивно бавио сликањем акварела. Први пут је са уљаним бојама радио 1795. године. Много је путовао по Европи и на овим путовањима је сакупљао у блоковима за скицирање (само на првом путовању 17 блокова) мотиве који ће му касније послужити за израду серије акварела великог формата и за серије бакрореза (Европске реке, од 1817. године). Бавио се и теоријом уметности. Почев од 1807. издавао је опсежан спис Liber studiorum, једну врсту трактата о сликању пејзажа. Био је активан и као песник. Постао је професор учења о перспективи на Краљевској академији 1807. године.

Његова рана дела делују помало круто, нединамично и у маниру ведута његови прикази пејзажа од 1790-их показују велику живост и одликују се лирски хармонизованим тоном. Његови аранжмани слика се упркос продуховљеним стафажима одликују прецизним опажањем природних појава, нарочито временских прилика. Утицај на његово стваралаштво извршила су дела Николе Пусена и Клода Лорена као и холандско сликарство пејзажа и марина. Био је познат и цењен пејзажиста. Највише је сликао енглеске пределе (Дворац Виндзор, 1805) али и мотиви са европског континента били су инспирација за нека од његових дела. Упечатљива слика природне стихије је његова слика Лавина која се сурвава у Граубиндену из 1810. на којој је приказана лавина у Алпима.

[уреди] Зрела фаза стваралаштва

Последња пловидба Темерера, 1839

У фази стваралаштва између 1810. и 1830. одриче се прецизности приказивања зарад истицања укупног атмосферског ефекта. Посебно је у сликарству акварела доспео до слободног односа према боји што се види на слици Стеновити затон са фигурама из 1830. године на којој се фигуре људи стапају са пејзажем обале. Многе од његових слика из овог периода настале су у Петворту у Сасексу где је боравио на имању војводе од Егремона.

Позних 1830-их у потпуности је развио свој зрели стил и тада успева да принципе сликања развијене акварелом пренесе на слике у уљу. Из овог периода стваралаштва су слике Снежна олуја, Киша, пара и брзина и последња пловидба Темерера. Код њих је приметно ограничавање на мали број готово у потпуности расточених мотива. Ове слике утемељиле су његову славу као уметника који је антиципирао импресионизам. Тарнерови савременици нису у почетку имали много афинитета према сликама које на апстрактни начин приказују феномене. Међу малобројнима који ус у почетку схватили значајн Тарнеровог позног стваралаштва био је Џон Раскин. Иако приказује феномене индустријализације Тарнерова дела не треба сврставати у групу модернистичких исповести већ у романтичарско схватање природе.

[уреди] Спољашње везе

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Вилијам Тарнер
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици