Височка Ржана
Височка Ржана | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Пиротски |
| Град | Пирот |
| Становништво | |
| — 2011. |  23 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 09′ 13″ С; 22° 48′ 22″ И / 43.1535° С; 22.806° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 700 m |
.svg)  Височка Ржана Височка Ржана на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 18306 |
| Позивни број | 010 |
| Регистарска ознака | PI |
Височка Ржана је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. било је 23 становника (према попису из 2002. било је 54 становника). Село се налази на Старој планини, на око 26 километара удаљености од Пирота.
Овде се налази Манастир Свете Богородице у Височкој Ржани.
Прошлост[уреди | уреди извор]
Место је 1879. године имало 48 кућа са 386 душа. Регистровано је 89 пореских глава, а само четири мушкарца су била писмена.[1] Ржана је током српско-турског рата била једне ноћи опљачкана од стране Бугара, 1885. године. Извештај су саставили јуна 1886. године Ђираманић председник општине Ржанске, Апостол Илић писар општински и мештанин Лука Глишић. Бугари су користећи лоше командовање српских официра ноћу 7. новембра 1885. године опколили Ржану и извршили напад. Командир одељења мајор Марко Милошевић одјури на коњу и остави војску, а ова - две чете се такође извуку из села. Бугарски мајор Пањица је као ратни трофеј у својој канцеларији држао жиг са натписом "Царинарница Ржани, 7.новембар 1885. године".[2] Бугарски кнез Батемберг војни заповедник је једну ноћ преспавао у Ржани, док су војници пљачкали Пирот.[3] Године 1888. ту је радила српска царинарница према Бугарској, са малим приходом. У месту је 1898. године седиште Пограничне жандармерије, са подкомандиром резервним коњичким поручником Михаилом Лазићем.[4] Постоји 1901. године у Нишавском округу, општина Високо-ржанска са селима Висока Ржана (седиште), Реовци и Росомача.[5]
У Ржани у Нишавском срезу је радила само мушка школа.[6] Учитељица Надежда Зебић ради у њој 1898. године. Ржански учитељ Јовановић је живео и радио врло бедно и у оскудици. Тако је 1903. године морао неколико дана да гори славску свећу, у недостаку друге. А три пута је пуштао по неколико дана на принудни одмор јер није било огрева у школи. Милан Јовановић је 1900-1904. године био учитељ у месној школи. Остали учитељски кадрови су били: Драгутин Ковачевић (1907), Љубомир Момчиловић (до 1910), Тихомир Ивљанин (до 1909), Драгутин Цанић (1909-1910), Борислав Илић (1911), Живојин Кокић (1912), Александар Момчиловић (1912). Јула 1938. године отворено је друго одељење у ржанској основној школи.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Височка Ржана живи 54 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 72,6 година (71,8 код мушкараца и 73,4 код жена). У насељу има 34 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,56.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 3 | 3 | ||
| 75—79 | 7 | 7 | ||
| 70—74 | 7 | 12 | ||
| 65—69 | 7 | 2 | ||
| 60—64 | 0 | 2 | ||
| 55—59 | 0 | 1 | ||
| 50—54 | 1 | 1 | ||
| 45—49 | 0 | 0 | ||
| 40—44 | 0 | 0 | ||
| 35—39 | 1 | 0 | ||
| 30—34 | 0 | 0 | ||
| 25—29 | 0 | 0 | ||
| 20—24 | 0 | 0 | ||
| 15—19 | 0 | 0 | ||
| 10—14 | 0 | 0 | ||
| 5—9 | 0 | 0 | ||
| 0—4 | 0 | 0 | ||
| Просек : | 71,8 | 73,4 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 26 | 1 | 17 | 8 | 0 | 0 |
| Женски | 28 | 0 | 18 | 10 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 54 | 1 | 35 | 18 | 0 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 3 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 1 | 0 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 0 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
- ^ "Мале новине", Београд 1890. године
- ^ "Отаџбина", Београд 1888. године
- ^ "Државни календар Краљевине Србије", Београд 1898. године
- ^ "Полицајски гласник", Београд 1901. године
- ^ "Просветни гласник", Београд 1907. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
