Владимир Штокман

Владимир Штокман
Владимир Штокман
Лични подаци
Датум рођења	10. март 1909.
Место рођења	Москва, Руска Империја
Датум смрти	14. јун 1968. (59 год.)
Место смрти	Москва, Совјетски Савез
Држављанство	Руска Империја →; Совјетски Савез
Образовање	Универзитет Ломоносов, институт за теоријску геофизику
Научни рад
Поље	океанографија, геофизика

Владимир Борисович Штокман (рус. Владимир Борисович Штокман; Москва, 10. март 1909 − Москва, 14. јун 1968) био је истакнути руски и совјетски океанолог, геофизичар, доктор физичко-математичких наука (од 1944. године) и професор геофизике (од 1947. године).

Биографија[уреди | уреди извор]

Научну каријеру започиње године 1929. када је постао студент Универзитета Ломоносов где је на одсеку за математику и физику студирао математику и геофизику. Три године касније промовисан је у млађег научног сарадника на Државном океанографском институту, а током 1933. учестовао је у научној експедицији у Баренцовом мору. Године 1934. прелази у Баку где је учестовао у оснивању Лабораторије за физичку океанографију у којој је профео наредне четири године радећи на позицији директора. Након тога враћа се у Москву где је постављен на место директора Одјела за хидрологију у Националном институту за океанографију.

Године 1939. прелази на Институт за теоријску физику Академије наука Совјетског Савеза где је радио у Одељењу за физику мора на чијем челу се у то време налазио геофизичар Ото Шмит. Почетком Другог светског рата евакуисан је у Краснојарск где је прво радио у Арктичком научно-истраживачком институту, а потом од 1943. у Лабораторији за океанографију Академије наука СССР-а, научној институцији у којој ће провести остатак каријере. У оквиру Океанографског института руководио је Одсеком за физичку океанографију, а потом и Лабораторијом за динамику мора. Године 1944. стекао је звање доктора физичко-математичких наука, а 1947. и звање професора геофизике.

Најужи круг његових научних интересовања односио се на динамику мора, односно на изучавање морских струја и процеса мешања водених маса у морима и океанима. Посебно се занимао за утицаје ветрова и рељефа морског дна и обала на правце кртања морских струја. Објавио је преко стотину научних радова на тему динамике океана

У његову част, истраживачки брод Руског института за океанографске студије носи име „Профессор Штокман” (брод је учестовао у бројним научно-истраживачким експедицијама од 1979. када је званично почео са радом), а једно од највећих лежишта природног гаса у свету, у Баренцовом мору, такође носи његово име − Штокманово гасно поље.