Власинско језеро

Координате: 42° 42′ 26" СГ Ш, 22° 20′ 32" ИГД

Власинско језеро
Власинско језеро
Државе басена	Србија
Површина	15 km²
Просечна дубина	25 m
Највећа дубина	35 m
Надморска висина	1 213 m
Највећа ширина	3,5 km
Највећа дужина	9 km
Врста језера	вештачко, акумулационо

Власинско језеро је акумулационо језеро на југоистоку Србије са површином од 15 km² и дубином до 35 m. Језеро се налази на територији општине Сурдулица. Језеро, окружено планинама Плана (Грамада), Варденик и Чемерник, налази се на 1.213 m надморске висине. Изградња бране трајала је од 1946. до 1949. године на положају некадашњег Власинског блата. Језеро је почело да се пуни 9. априла 1949. године, да би 1954. достигло пуни капацитет - 165 милиона кубних метара воде.

У језеро сваког минута притиче два кубика воде првог квалитета. Власина, Врла, Јерма, Божичка река, Лисинска река, Љуботенска река, Стрвна, Чемерчица са својим притоцима (око 110 укупно) чине слив језера.

Висина бране је 34,43 m (oд тога изнад терена 25,7 m) , дужина у темељу 239 m, а у круни 139,28 m, док је ширина 5,5 m у круни. У брану је уграђено око 330 хиљада кубика земље. Узводна страна је обложена каменим блоковима а низводна направљена са четири каскаде и потпуно је затравњена. Језеро је дужине девет k, максималне ширине 3,5 km, највеће дубине 30 m, површина му је 16,5 m². Према надморској висини, убраја се у највише акумулације на Балкану. При највишем водостају, ниво језера достиже коту 1213,8 m надморске висине. Иначе, средњи годишњи ниво језера је 1204 m надморске висине.

Са изградње бране Власинског језера, 1952 - 1954. године

Канали којима притиче вода са околних река и потока, сливова Власине и Лисине, дугачки су укупно 60,3 km. Канал "Чемерник", који захвата воду са Чемерчице и кроз тунел је доводи до бране, дуг је 14,8 km, канал који доводи воду реке Стрвне, испод Плане, 16 km, онај са Јерме 7,5 km и са Божице 22 km. Каналом "Стрвна" годишње дотиче око 10 милиона кубних метара воде, Каналом "Чемрник" око осам милона кубика воде, каналом "Јерма" три милиона кубика и каналом "Божица" око 15 милиона кубика воде. Поред тунела "Чемерник" (1 km), ту су и три тунела којима притиче вода са Божице, односно Лисине (укупно 3,5 km).

Језеро има два острва - Страторију и Дуги дел. Страторија је била острво и у Власинском блату, док је Дуги дел био полуострво пре изградње бране. Власинско језеро је познато по плутајућим острвима, која временом мењају свој положај, а настала су од подводног биљног света израслог на тресету, који се у великим парчадима откинуо са дна језера и испловио. На неким острвима потом су израсле врбе и брезе, специфично дрвеће власинског краја.

Зими је језеро често залеђено

На месту где се у прошлости налазила тресава, позната као Власинско блато, са шеваром, трском и само местимичним воденим површинама и извирала река Власина, настало је данашње Власинско језеро. Језеро чија боја воде варира од сиво плаве поред обале до затворено плаве на средини језера, са зеленим приобалним површинама даје посебан колоритет власинском пејзажу.

Историјски записи који спомињу Власинску висораван потичу још од XVIII века под називом Власинско блато или Власинска тресава због нагомиланог тресета и блата насталог спирањем речних токова. На тај начин је у кањону дугом 20 km створена мочвара која је на појединим местима била испуњена живим песком.

Власинско језеро оивичава заталасана висораван у виду ћилима ишараног ливадама, пашњацима и шумама које крију разноврстан биљни и животињски свет, док језеро надвисују планински масиви, на чијим падинама је груписано шездесетак власинских насеља између којих теку бистри потоци и речице са шумовитим клисурама. Од планина које окружују језеро посебно се издвајају Чемерник, Плана и Варденик.

Од насељених места пре изградње бране била су највећа Власина Рид (дуго време општинско средиште), Власина Округлица и Власина Стојковићева. Данас су многи власински засеоци, почев од саме бране, па до Промаје, постали викенд насеља која су прилично неурбанизована и неплански грађена. Власина данас има недовољан број туристичких објеката и капацитета у односу на њен значај и могућност развоја, и у односу на интересовање потенцијалних гостију. Ако се има у виду да је до врха Чемерника (1638m) само блага стрмина, као што је и према Колуници и Плани, онда је невероватно да то још увек није нимало искоришћено.

Најстарији хотел на Власини међу брезама

[уреди] Културни споменици

Подручје Власинског језера одликује се и значајним културним споменицима и етнографским вредностима, као што су:

Црква Светог Илије на Власина Риду,
Манастир у Паљи,
Црква у Божици,
Клисура (Сурдулица)
Црква Светог Николе у Црној Трави
Црква Светог Пантелејмона у Броду, селу код Црне Траве
Кула у Клисури
Црква у Клисури
Црква у Колуници
Црква Св. Архангела Михајла у Рупљу

Посебни културни споменици у близини језера су манастир у Паљи и цркве у Божици, Клисури и Црној Трави као и Кула у Клисури.

[уреди] Природне лепоте

Природне лепоте и реткости овог подручја које чине: планине, клисуре, водопади, извори, реке, флора и фауна, као и благонаклони утицај климе и тишина планинске природе чине ово место идеалним за боравак у различитим периодима године. Због ових одлика подручја у току су истраживања Завода за заштиту природе ради заштите овог подручја као парка природе.