Гаврило Крастевич

С Википедије, слободне енциклопедије
Гаврило Крастевич
Гаврило Крастевич
Датум рођења(1817-04-05)5. април 1817.
Место рођењаКотел, Османско царство
Датум смрти19. новембар 1898.(1898-11-19) (81 год.)
Место смртиКонстантинопољ, Османско царство

Гаврило Крастевич (буг. Гаврил Кръстевич; Котел, 5. април 1817Константинопољ, 19. новембар 1898) био је бугарски политичар, историчар и први преводилац Бенџамина Френклина на бугарски језик.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 5. априла 1817. у Котелу.[1] Студирао је књижевност у Карлову. Године 1835. кратко је предавао у Сливену, након чега је отишао у Цариград. На захтев и препоруку котлинског чорбаџија, примљен је у дом једног од најутицајнијих османских великодостојника, котлинског принца Стефана Богоридија, са задатком да се школује за учитеља. Богориди му је прво обезбедио приватног учитеља, а 1837. године га је послао у Велику народну школу, чији је један од циљева био хеленизовање бугарске омладине. Крастевич је савладао грчки и француски језик, као и теолошке науке. Богориди га је 1838. послао да настави студије у Паризу.[2] Крастевич је дипломирао на Сорбони 1844.[3]

Био је један од оснивача Бугарске егзархије и генерални гувернер Источне Румелије између 1884. и 1885. године, када је била део Османског царства.[4] Био је почасни члан Бугарске академије наука.

Преминуо је у Константинопољу 16. новембра 1898.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Bulgaria/Language”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press. 
  2. ^ Жечев, Тончо (1995). Българският Великден или Страстите български. София: Академично издателство „Проф. Марин Дринов“. стр. 257 — 260. ISBN 954-430-389-8. 
  3. ^ Бонева, Вера (2000). „Възрожденецът Гаврил Кръстевич” (PDF). Издателство „Хелион“. 
  4. ^ See Hertslet, Edward (1891), „Turkish Firman approving Gabriel Pasha Crestovitch as Governor-General of Eastern Roumelia, 16 May 1884”, The Map of Europe by Treaty; which have taken place since the general peace of 1814. With numerous maps and notes, IV (1875–1891) (First изд.), London: Her Majesty's Stationery Office, стр. 2777, Приступљено 2013-01-12