Галаксија Сејферт

Галаксије по Сејферту су спиралне или ирегуларне галаксије са сјајним језгром,^[1] које понекад може да премаши осветљеност околних галаксија. Тај тип активних галаксија добио је име по Карлу Кенану Сејферту који је изучавао овај тип објекта током 1940. године.^[2]

Промена осветљености централног језгра се дешава у периоду мањем од једне године што даје објашњење да је регион који емитује ту светлост мањи од светлосне године. Тај објекат може да се измени брже него што је потребно да га светлост прође.

Сејферове галаксије карактерише језгро које је екстремно сјајно и спектарно гледано сачињено од веома сјајних таласа водониковог, азотовог, хелијумовог и кисеоничног. Ти емисиони таласи показују издужење Доплер што одговара брзинама степена од 500 до 4000km/s.^[1]

Мисли се да су настали у диску који окружује црне рупе. То је потврђено кроз ефекат да се не примећује промена кратких таласа што потврђује да је регион из кога су емитовани велики - супротно од дугих таласа који могу да варирају у релативно кратком временском интервалу. Сејферт галаксије показују јаку активност у пољу радио, инфрацрвеном, ултраљубичастом и електромагнетском спектру.

Класификација Сејфертових галаксија[уреди | уреди извор]

Историјски, Сејферт галаксије су биле развстане у тип 1 и тип 2 по којима њихов спектар показује истовремено кратке и дуге таласе или само кратке таласе.

Тренутно, у употреби је класификација која се базира на релативној јачини кратких и дугих елеманата - на пример 1,5 или 1,9.^[3]

Претпоставља се да и дуги и кратки таласи долазе из истог диска али сматра се да дуги таласи долазе из дубљег дела диска. Тако да ако је диск гледан на пресек унутрашњи, делови су невидљиви а видљиви, су само кратки таласи. Разлика између галаксија типа 1 и 2 је вероватно у томе под којим углом се гледа диск. Ако се гледа под малим углом уочава се Сејферт 1 а под већим нагибом уочава се Сејферт 2. Ако би се галаксија гледала са лица веоватно би се могло регистровати емисија због непосредне близине црне рупе. У том случају спектар је веома различит па се говори о блазару.

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б „Галаксија Сејферт”. Приступљено 20. 01. 2015.
^ „Карл Кенан Сејферт (11. фебруар 1911-13. јун 1960.”. Приступљено 20. 01. 2015.
^ „Галаксија Сејферт, Д.В. Видмен”. Астрономско-астрофизички преглед. Архивирано из оригинала 27. 09. 2015. г. Приступљено 20. 01. 2015.

Литература[уреди | уреди извор]

Allen, Richard H. (1899). Star Names: Their Lore and Meaning. G. E. Stechert. OCLC 30773662.
Bakich, Michael E. (1995). The Cambridge Guide to the Constellations. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-44921-2.
Davis, George A. Jr. (1944). „The Pronunciations, Derivations, and Meanings of a Selected List of Star Names”. Popular Science. 52: 8. Bibcode:1944PA.....52....8D.
French, Sue (јануар 2006). „Winter wonders: star-studded January skies offer deep-sky treats for every size telescope”. Sky and Telescope. 111 (1): 83. (потребна претплата)
Higgins, David (новембар 2002). „Exploring the depths of Andromeda”. Astronomy: 88.
Koch, A.; Grebel, E. K. (март 2006). „The Anisotropic Distribution of M31 Satellite Galaxies: A Polar Great Plane of Early-type Companions”. Astronomical Journal. 131 (3): 1405—1415. Bibcode:2006AJ....131.1405K. S2CID 3075266. arXiv:astro-ph/0509258 . doi:10.1086/499534.
Hoskin, Michael; Dewhirst, David (1999). The Cambridge Concise History of Astronomy. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-57291-0.
Jenniskens, Peter (2006). Meteor Showers and Their Parent Comets. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85349-1.
Makemson, Maud Worcester (1941). The Morning Star Rises: an account of Polynesian astronomy. Yale University Press. Bibcode:1941msra.book.....M.
Moore, Patrick; Tirion, Wil (1997). Cambridge Guide to Stars and Planets (2nd изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-58582-8.
Moore, Patrick (2000). The Data Book of Astronomy. Institute of Physics Publishing. ISBN 978-0-7503-0620-1.
Olcott, William Tyler (2004) [1911]. Star Lore: Myths, Legends, and Facts. Courier Dover Publications. ISBN 978-0-486-43581-7.
Pasachoff, Jay M. (2000). A Field Guide to the Stars and Planets (4th изд.). Houghton Mifflin. ISBN 978-0-395-93431-9.
Rao, Joe (октобар 2011). „Skylog”. Natural History. 119 (9): 42. (потребна претплата)
Ridpath, Ian; Tirion, Wil (2009). The Monthly Sky Guide (8th изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-13369-2.
Ridpath, Ian (2001). Stars and Planets Guide. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-08913-3.
Rogers, John H. (1998). „Origins of the Ancient Constellations: II. The Mediterranean Traditions”. Journal of the British Astronomical Association. 108 (2): 79—89. Bibcode:1998JBAA..108...79R.
Russell, Henry Norris (октобар 1922). „The new international symbols for the constellations”. Popular Astronomy. 30: 469. Bibcode:1922PA.....30..469R.
Sherrod, P. Clay; Koed, Thomas L. (2003). A Complete Manual of Amateur Astronomy: Tools and Techniques for Astronomical Observations. Dover Publications. ISBN 978-0-486-42820-8.
„Hubble Essentials: About Edwin Hubble”. HubbleSite. Space Telescope Science Institute. 2008. Приступљено 29. 4. 2012.
Staal, Julius D.W. (1988). The New Patterns in the Sky: Myths and Legends of the Stars (2nd изд.). The McDonald and Woodward Publishing Company. ISBN 978-0-939923-04-5.
Thompson, Robert Bruce; Thompson, Barbara Fritchman (2007). Illustrated Guide to Astronomical Wonders. O'Reilly Media. ISBN 978-0-596-52685-6.
Wagman, Morton (2003). Lost Stars. McDonald and Woodward Publishing. ISBN 978-0-939923-78-6.
Wilkins, Jamie; Dunn, Robert (2006). 300 Astronomical Objects: A Visual Reference to the Universe (1st изд.). Firefly Books. ISBN 978-1-55407-175-3.
Block, Adam (17. 10. 2003). „M32”. Kitt Peak National Observatory. Архивирано из оригинала 14. 03. 2014. г. Приступљено 14. 5. 2012.
„Star: ups And”. Extrasolar Planets Encyclopaedia. Приступљено 2. 4. 2012.
„Planet 14 And b”. Extrasolar Planets Encyclopaedia. Приступљено 29. 7. 2012.
„Edwin Powell Hubble – The man who discovered the cosmos”. European Space Agency. Архивирано из оригинала 06. 12. 2020. г. Приступљено 29. 4. 2012.
„Andromeda constellation boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Приступљено 19. 5. 2012.
Jenniskens, Peter (3. 4. 2008). „The Mother of All Meteor Storms”. Space.com. Приступљено 2. 4. 2012.
Jenniskens, P.; Vaubaillon, J. (2007). „3D/Biela and the Andromedids: Fragmenting versus Sublimating Comets”. The Astronomical Journal. 134 (3): 1037. Bibcode:2007AJ....134.1037J. doi:10.1086/519074 .
Lunsford, Robert (17. 11. 2011). „Meteor Activity Outlook for November 19–23, 2011”. American Meteor Society. Приступљено 2. 4. 2012.
Lunsford, Robert (16. 1. 2012). „2012 Meteor Shower List”. American Meteor Society. Приступљено 16. 5. 2012.
Odeh, Moh'd; Kunitzsch, Paul (1998). „ICOP: Arabic Star Names”. Islamic Crescents' Observation Project. Архивирано из оригинала 02. 02. 2008. г. Приступљено 1. 5. 2012.
„Edwin Hubble”. A Science Odyssey: People and Discoveries. PBS. 1998. Приступљено 29. 4. 2012.
„The 100 Nearest Star Systems”. Research Consortium on Nearby Stars. 1. 1. 2012. Архивирано из оригинала 13. 5. 2012. г. Приступљено 25. 5. 2012.
Ridpath, Ian. „Constellations”. Приступљено 3. 4. 2012.
Ridpath, Ian (1988). „Andromeda”. Star Tales. Приступљено 2. 4. 2012.
Wiegert, Paul A.; Brown, Peter G.; Weryk, Robert J.; Wong, Daniel K. (22. 9. 2012). „The return of the Andromedids meteor shower”. The Astronomical Journal. 145 (3): 70. Bibcode:2013AJ....145...70W. S2CID 118626625. arXiv:1209.5980 . doi:10.1088/0004-6256/145/3/70.
„Alpha And”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 29. 4. 2012.
„Mirach”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 29. 4. 2012.
„Gamma1 Andromedae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 30. 4. 2012.
„Delta Andromedae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 29. 4. 2012.
„Iota And”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 30. 4. 2012.
„Kappa Andromedae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 30. 4. 2012.
„Lambda Andromedae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 30. 4. 2012.
„Omicron Andromedae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 30. 4. 2012.
„Psi Andromedae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 30. 4. 2012.
„37 Andromedae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 29. 4. 2012.
„Ups And – High proper-motion Star”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 29. 4. 2012.
„Xi Andromedae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 29. 4. 2012.
„29 And (Pi And)”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 29. 4. 2012.
„51 And”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 30. 4. 2012.
„56 And”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 29. 4. 2012.
„R And”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 30. 4. 2012.
„Z And”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 1. 5. 2012.
„HH And”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 5. 2012.
„14 And”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 5. 2012.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[automatski_generisano1-1] а ^б „Галаксија Сејферт”. Приступљено 20. 01. 2015.

[2] „Карл Кенан Сејферт (11. фебруар 1911-13. јун 1960.”. Приступљено 20. 01. 2015.

[3] „Галаксија Сејферт, Д.В. Видмен”. Астрономско-астрофизички преглед. Архивирано из оригинала 27. 09. 2015. г. Приступљено 20. 01. 2015.

[1]

[2]

[3]

Нормативна контрола
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе
Остале	Енциклопедија Британика 2 3