Хелијум

Хелијум (He, лат. helium) - је други хемијски елемент по лакоћи, одмах после водоника.

Хелијум (2He)
H - He He Ne       периодни систем
Општи подаци
Припадност скупу	племенити гас
група, периода	VIIIA, 1
густина, тврдоћа	0,1785 kg/m3,
боја	безбојан
Особине атома
атомска маса	4,002602 u
атомски радијус	bd (31) pm
ковалентни радијус	32 pm
ван дер Валсов радијус	140 pm
електронска конфигурација	1s2
e- на енергетским нивоима	2
оксидациони број	0
Особине оксида	непознати
Кристална структура	хексагонална
Физичке особине
агрегатно стање	гасовито
температура топљења	0,95 K (-272,2 °C)
температура кључања	4,22 K (-268,93 °C)
критична температура	5,19 K (-267,96 °C)
молска запремина	21,0×10-3 m³/mol
топлота испаравања	0,0845 kJ/mol
топлота топљења	5,23 kJ/mol
брзина звука	970 m/s (298,15 K)
Остале особине
Електронегативност	непозната
специфична топлота	5193 J/(kg*K)
специфична проводљивост	без података
топлотна проводљивост	0,152 W/(m*K)
I енергија јонизације	2372,3 kJ/mol
II енергија јонизације	5250,5 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Распрострањеност

Хелијум је други по распрострањености елемент у васиони, али на Земљи се јавља само у траговима (4 × 10^-7% у горњим слојевима Земље). Хелијум се на Земљи углавном јавља у атмосфери (5,2 × 10^-4% у ваздуху). У литосфери хелијум се такође јавља, али у веома малим количинама. Практично сав хелијум који је постојао на Земљи није могао да гради једињења са другим елементима па је због мале масе напустио атмосферу Земље.

Изотопи и особине

Јавља се у облику 2 постојана изотопа — ³He и ⁴He као и 4 непостојана: ⁵He, ⁶He, ⁷He и ⁸He.

Хелијум је племенити гас, најнеактивнији хемијски елемент, са веома великом енергијом јонизације. Нема никакав биолошки значај.

Употреба

• Хелијум се у течном облику користи за хлађење тамо где су потребне веома ниске температуре, због његове ниске тачке кључања.
• Течни хелијум користи се за магнетне резонанце.
• Као најлакши сигуран гас (незапаљив) користио се за пуњење балона. Сада се све ређе користи због великих трошкова при добијању, а уместо њега се најчешће користи загрејан ваздух.
• Због мале растворљивости у крви користи се као састојак мешавине за роњење на великим дубинама.

Балон испуњен хелијумом.

Добијање хелијума

Хелијум се добија углавном из земног гаса који је богат овим елементом. Овог богатог хелијумом гаса највише има у САД. Хелијум се добија и фракционом дестилацијом течног ваздуха.

Светска продукција хелијума износи око 4500 тона у току године.

Начин испоруке у индустрији

• Испоручује се у гасовитом и течном стању.
• Гасовити хелијум се испоручује компримован у челичним боцама, запремине 6 m³; 7,5 m³ и 10 m³.

Постоји неколико врста чистоћа: балон -гас 4.6; 5.0 и 6.0

• Течни хелијум чистоће 5.0 се испоручује у посудама, запремина 50, 100, 250, 380 и 450 литара.

Биолошки ефекти

Брзина звука у хелијуму је три пута бржа од брзине звука у ваздуху. Пошто је основна фреквенција гасом попуњених шупљина пропорционална брзини звука у гасу, удисањем хелијума долази до одговарајућег повећања висине тона резонантне фреквенције вокалног тракта. Ово доводи до стварања гласа високог тона, налик на пачји.

Прекомерно удисање хелијума може бити опасно јер је хелијум прости асфиксијант који замењује кисеоник потребан за нормално дисање. Констатно удисање чистог хелијума доводи до смрти за неколико минута због асфиксације (гушења). Удисање чистог хелијума из цилиндара под притиском је изузетно опасно, јер висок проток може довести до баротрауме и фаталног цепања плућног ткива. Смрт узрокована хелијумом није честа, али су у Сједињеним Државама између 2000. и 2004. забележена два смртна случаја.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Хелијум

• ((sr)) Произвођач у Београду
• ((en)) Хелијум на вебелементима
• ((en)) То је елемент – Хелијум
• ((en)) Слике хелијума