Гусар (опера)
Гусар (Il corsaro), опера, melodramma tragico у три чина Ђузепеа Вердија
 |
| Опере |
| Оберто, гроф од Сан Бонифација Један дан власти |
| Остала дела |
| Inno delle Nazioni Гудачки квартет у e-mollu |
Садржај |
Либрето [уреди]
Франческо Мариа Пјаве (Francesco Maria Piave) према поеми Гусар (The Corsair) лорда Бајрона (lord Byron).
Праизведба [уреди]
25. октобар 1848, Трст у Teatro Grande.
Ликови и улоге [уреди]
Корадо (Corrado), капетан гусара - тенор
Медора (Medora), његова драга - мецосопран
Сеид (Seid), Паша Корона - баритон
Гулнара (Gulnara), његова омиљена робиња - сопран
Селим (Selimo), Ага - тенор
Ђовани (Giovanni), гусар - тенор
Анселмо (Anselmo), гусар - нема улога
Црни евнух - тенор
Роб - тенор
гусари, стража, Турци, робови, одалиске, Медорине пратиље (хор)
Место и време [уреди]
Острво у Егејском мору и у граду Корону на Пелопонезу у раном XIX веку
Садржај [уреди]
Гусари уживају у слободном животу, али њихов вођа, Корадо, осећа црну судбину како се надноси над њим; никада се неће вратити сређном и часном животу. Он води своје људе у гусарске походе са јаким националним осећањем. Током напада на Пашу од Корона, он се сажали на робиње које су биле заробљене у горућем харему и спашава их. Он сам бива заробљен и осуђен на смрт, упркос молбама робиња које је спасао. Гулнара, Пашина омиљена робиња, ослобађа Корада, којег воли и убија омраженог и тиранског Пашу. Ипак, Корадо је веран својој вољеној Медори, која се отровала видевши да су се гусари вратили из похода на Турке без Корада. Уморан од живота, Корадо се баца у море.
Познате музичке нумере [уреди]
- Tutto parea sorridere (Све ми се руга) – Корадова арија (I чин)
- Non so le tetre immagini (Твоја слика ми у оку сја) – Медорина романца (I чин)
Спољашње везе [уреди]
Либрето
