Гуча

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гуча

Црква у Гучи
Црква у Гучи

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Моравички
Општина Лучани
Становништво
Становништво (2011) 2022
Положај
Координате 43°46′22″N 20°13′19″E / 43.772666, 20.221833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 328 m
Гуча на мапи Србије
{{{alt}}}
Гуча
Гуча на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 32230
Позивни број 032
Регистарска ознака LU


Координате: 43° 46′ 22" СГШ, 20° 13′ 19" ИГД

Гуча је градско насеље у Србији у општини Лучани у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 2022 становника (према попису из 1991. било је 2026 становника). До 1965, године је ово насеље седиште Општине Гуча коју су чинила насељена места: Бели Камен, Доњи Дубац, Горачићи, Горња Краварица, Горњи Дубац, Граб, Губеревци, Гуча (село), Гуча (варошица), Каона, Котража, Кривача, Милатовићи, Пшаник, Рогача, Рти, Тијање, Турица, Вича, Властељице, Вучковица, Зеоке и Живица. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Лучани.

У Гучи се сваке године традиционално одржава Драгачевски сабор трубача.

Историја[уреди]

Гуча се први пут помиње у турском катастарском попису из 1476. године. Гуча као центар заједнице насеља - субопштински центар општине Лучани по постанку је старије урбано насеље од Лучана. Била је општинско па среско место до 1955. године да би се свело на општинско до 1962. године када је укинута општина Гуча и формирана општина Лучани са седиштем у Лучанима.

Демографија[уреди]

У насељу Гуча (варошица) живи 1612 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,9 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 663 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Драгачевски сабор трубача[уреди]

Драгачевски сабор је годишњи трубачки фестивал који се одржава у месту Гуча, у региону Драгачево. Неколико стотина хиљада посетилаца, из Србије и иностранства, сваке године посети варош са неколико хиљада становника. Рекордни број посетилаца забележен је 2009. године, на 49. сабору, који је, према подацима, посетило више од 600.000 људи[1]. О овом фестивалу је снимано и неколико документарних филмова.

Историја сабора[уреди]

Први Драгачевски сабор у Гучи почео је сасвим скромно, средином октобра 1961. године, када су учествовала четири оркестра. Замислио га је дугогодишњи новинар Дуге Благоје Блажа Радивојевић. Велики допринос у осмишљавању ове приредбе дао је писац Бранко В. Радичевић, који је фестивалу дао име Велики (народни) сабор „Са Овчара и Каблара“.

За фестивал су заслужни су још музички прегаоци Миодраг Васиљевић, Драгољуб Јовашевић, Драгослав Девић, Живојин Здравковић, Боривоје Илић, Будимир Гајић, војни музичар Миломир Милетић из Тијања и два Драгачевца, Властимир Лала Вујовић и Никола Ника Стојић.

На наговор Бранка В. Радичевића, у популарисање српске трубе укључио се и лист Вечерње новости, који ће годинама додељивати „Златну трубу“ најпопуларнијем трубачу на Сабору.

Дефиле фолклорних група кроз Гучу током Драгачевског сабора
График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 601 [2]
1953. 754
1961. 932
1971. 1378
1981. 1852
1991. 2026 2009
2002. 2059 2022
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.980 97,92%
Црногорци
  
15 0,74%
Југословени
  
4 0,19%
Муслимани
  
3 0,14%
Хрвати
  
2 0,09%
Немци
  
1 0,04%
Бошњаци
  
1 0,04%
непознато
  
10 0,49%


Референце[уреди]

  1. ^ Званична интернет страница
  2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :