Гуча

Из Википедије, слободне енциклопедије

Гуча је градско насеље у општини Лучани у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 2022 становника (према попису из 1991. било је 2026 становника). До 1965, године је ово насеље седиште Општине Гуча коју су чинила насељена места: Бели Камен, Доњи Дубац, Горачићи, Горња Краварица, Горњи Дубац, Граб, Губеревци, Гуча (село), Гуча (варошица), Каона, Котража, Кривача, Милатовићи, Пшаник, Рогача, Рти, Тијање, Турица, Вича, Властељице, Вучковица, Зеоке и Живица. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Лучани.

У Гучи се сваке године традиционално одржава Драгачевски сабор трубача.


Гуча
Административни подаци
Држава Србија
Управни округ Моравички
Општина Лучани
Географски подаци
Географске координате 43° 46′ 22" СГШ
20° 13′ 19" ИГД
Надморска висина 328 m
Становништво (2002)
број становника 2022
Остали подаци
Поштански број 32230
Позивни број 032
Регистарска ознака ČA

Гуча

 Гуча на мапи Србије


Координате: 43° 46′ 22" СГШ, 20° 13′ 19" ИГД

Садржај

[уреди] Историја

Гуча се први пут помиње у турском катастарском попису из 1476. године. Гуча као центар заједнице насеља - субопштински центар општине Лучани по постанку је старије урбано насеље од Лучана. Била је општинско па среско место до 1955. године да би се свело на општинско до 1962. године када је укинута општина Гуча и формирана општина Лучани са седиштем у Лучанима.

[уреди] Демографија

У насељу Гуча (варошица) живи 1612 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,9 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 663 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

[уреди] Драгачевски сабор трубача

Драгачевски сабор је годишњи трубачки фестивал који се одржава у месту Гуча, у региону Драгачево. Неколико стотина хиљада посетилаца, из Србије и иностранства, сваке године посети село са неколико хиљада становника. Рекордни број посетилаца забележен је 2008. године, на 48. сабору, који је, према подацима, посетило око 650.000 људи. О овом фестивалу је снимано и неколико документарних филмова.

[уреди] Историја сабора

Први Драгачевски сабор у Гучи почео је сасвим скромно, средином октобра 1961. године, када су учествовала четири оркестра. Замислио га је дугогодишњи новинар Дуге Благоје Блажа Радивојевић. Велики допринос у осмишљавању ове приредбе дао је писац Бранко В. Радичевић, који је фестивалу дао име Велики (народни) сабор "Са Овчара и Каблара".

За фестивал су заслужни су још музички прегаоци Миодраг Васиљевић, Драгољуб Јовашевић, Драгослав Девић, Живојин Здравковић, Бора Илић, Будимир Гајић, војни музичар Миломир Милетић из Тијања и два Драгачевца, Властимир Лала Вујовић и Никола Ника Стојић.

На наговор Бранка В. Радичевића, у популарисање српске трубе укључио се и лист Вечерње новости, који ће годинама додељивати "Златну трубу" најпопуларнијем трубачу на Сабору.


Дефиле фолклорних група кроз Гучу током Драгачевског сабора
График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 601 [1]
1953. 754
1961. 932
1971. 1378
1981. 1852
1991. 2026 2009
2002. 2059 2022
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
 1.980 97,92%
Црногорци
  
 15 0,74%
Југословени
  
 4 0,19%
Муслимани
  
 3 0,14%
Хрвати
  
 2 0,09%
Немци
  
 1 0,04%
Бошњаци
  
 1 0,04%
непознато
  
 10 0,49%


Становништво према полу и старости [3]
м ж
? 2
  
  
 4
80+ 9
  
  
 7
75-79 18
  
  
 25
70-74 32
  
  
 34
65-69 51
  
  
 54
60-64 51
  
  
 61
55-59 56
  
  
 63
50-54 90
  
  
 75
45-49 95
  
  
 125
40-44 76
  
  
 83
35-39 62
  
  
 76
30-34 57
  
  
 63
25-29 64
  
  
 72
20-24 58
  
  
 83
15-19 91
  
  
 76
10-14 56
  
  
 60
5-9 64
  
  
 43
0-4 43
  
  
 43
просек 37.9 39.0
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 221 259 332 467 584 635 663
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова
Број домаћинстава 101 155 132 193 56 20 5 1 - - 3.05
Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/
Неудата		 Ожењен/
Удата		 Удовац/
Удовица		 Разведен/
Разведена		 Непознато
Мушки 812 237 537 24 12 2
Женски 901 199 541 125 34 2
Становништво према делатности коју обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија Производња и снабдевање... Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 398 25 - - 117 23 12 57 18 20
Женски 357 26 - - 94 5 3 67 22 8
Оба 755 51 - - 211 28 15 124 40 28
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 2 14 46 25 14 14 - - 11
Женски 6 10 27 38 37 10 - - 4
Оба 8 24 73 63 51 24 - - 15

[уреди] Референце

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[уреди] Спољашње везе


Координате: 43° 46' 36" СГ Ш, 20° 13' 31" ИГД


Насељена места општине Лучани

Бели Камен • Вича • Властељице • Вучковица • Горачићи • Горња Краварица • Горњи Дубац • Граб • Губеревци • Гуча • Гуча (село) • Дљин • Доња Краварица • Доњи Дубац • Дучаловићи • Ђерађ • Живица • Зеоке • Каона • Котража • Кривача • Крстац • Лис • Лисице • Лучани (варошица) • Лучани (село) • Марковица • Милатовићи • Негришори • Пухово • Пшаник • Рогача • Ртари • Рти • Тијање • Турица

- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%83%D1%87%D0%B0“
Направи књигу