Југословени

Из Википедије, слободне енциклопедије
Југословени
Jugosloveni
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
Flag of SFR Yugoslavia.svg
Flag of FR Yugoslavia.svg
Застава Краљевине Југославије,
Социјалистичке Југославије
и крње Савезне Републике Југославије
Укупна популација

514.153+

Популација
Застава Србије Србија 23.303 (2011) [1]
Застава Црне Горе Црна Гора 1.154 (2011) [2]
Застава Хрватске Хрватска 331 (2011) [3][4][5]
Застава Словеније Словенија 527 (2002) [6]
Остатак
света:
Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе 325.451 (2014) [7]
Застава Канаде Канада 65.305 (2006) [8]
Застава Аустралије Аустралија 26.883 (2011) [9]
Стари
подаци:
Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина 242.682 (1991) [10]
Језици
претежно српскохрватски, такође македнонски, словеначки, мађарски, ромски и други језици присутни на територији бивше Југославије.
Религија
углавном Атеизам, Католичанство, Ислам и Православље, као и друге религије присутне на југословенском простору
Етничке групе
други народи присутни на југословенском простору

Југословени, такозвани „седми“ народ Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Признати су као посебна пописна категорија на попису становништва 1961. године. Као Југословени су се изјашњавали припадници различитих народа и народности, који су живели у Краљевини Југославији, Социјалистичкој Југославији и крњој Савезној Републици Југославији. Овакво национално изјашњавање је представљало другачији облик националне самоидентификације, од оног који је био доминантан у тадашњој Југославији. Дакле, национална припадност се у овом случају радије идентификовала са држављанством, него са етничким пореклом.

Историја[уреди]

Први пут Југословени се спомињу као нација, кад је краљ Александар Карађорђевић прогласио 1929. краљевину Југославију и прокламовао постојање Југословена као једне нације са три племена.

Појам Југословена је словенски пример за "швајцарски" тип нације. Национални идентитет припаја се држави а не народном пореклу; Југословен је могао бити свако ко није хтео да се декларише по националности.

Овакво национално изјашњавање је кулминирало на попису становништва 1981. године, када је у Југославији пописано чак 1.219.000 Југословена, после чега се број припадника ове нације смањује. Пошто су се као Југословени највише изјашњавали припадници јужнословенских нација (Срби, Хрвати и Муслимани), ову нацију можемо такође сматрати јужнословенским народом. У време постојања СФРЈ, Југословени су углавном говорили српскохрватским језиком. По вероисповести, Југословени су били атеисти, православни, католици, муслимани, итд.

Пописи становништва[уреди]

Пописи становништва из '61, '71, '81 и '91 показују да је повећање броја Југословена у Хрватској повезано са падом броја Срба и обратно, док се у Србији исти процес може повезати са променама у броју хрватског становништва. У Хрватској је Срба било 626.000 1971. и 531.000 1981., а број Хрвата је током тог периода нарастао, као и број Југословена са 84.000 на 379.000. У исто време, у Србији је 1971. забележено 184.913 Хрвата, 1981. 149.368, а 1991. тек 105.406, док се број Југословена повећао са 123.824 на 323.555, а Срба са 6.016.811 на 6.446.595.

Раст броја Југословена и припадника најбројнијих народа у двема највећим републикама тадашње СФРЈ, резултат је двају паралелних процеса: са једне стране, број Југословена највише је растао у етнички најмешанијим подручјима (Војводина и Славонија) где је историјски припадање нацији било мање важно од осећаја припадности заједници (па тако и држави - ​​Југославији), а са друге стране све већи развој национализма у Србији и Хрватској је Југословене српског и хрватског порекла издвајао из југословеског корпуса и уводио у националне.

У Босни и Херцеговини је број Југословена на пописима варирао, број Срба и Хрвата опадао, док су Муслимани (Бошњаци) бележили константан раст. Разлог оваквом развоју догађања треба тражити у томе да је поименовање Муслиман релативно ново те да се у појединим пописима становништва процес националног идентификовања код многих појединаца мењао, па су се једном осећали као припадници српског или хрватског народа, следећи пут су се изразили као Југословени, а многи су тек касније прихватили бошњачки национални идентитет.

У другим републикама СФРЈ, на број припадника југословенске „нације“ и других народа, више су утицали други фактори него удео Срба и Хрвата - у Словенији досељавање из других република, у Црној Гори недоумице око припадности црногорском или српском етничком корпусу, у Македонији висок прираштај Албанаца и осећаји „угрожености“ код етничких Македонаца.

Према попису становништва из 1981. године, највећи број Југословена живео је у Србији (36%) и Босни и Херцеговини (26%).

Југословени данас[уреди]

Након распада Југославије већина Југословена се опет декларисала према народном пореклу, али неки се још увек изјашњавају као Југословени. Тако је, према попису становништва из 2011. године, у Србији је живело 23.303 Југословена, од тога 12.176 у Војводини, 8.061 у региону Београда и 3.066 у Централној Србији.

Према попису становништва из 2003., у Црној Гори је регистровано 1.860 Југословена.

Број Југословена у Хрватској је мален. У задњем попису становништва (2011.) забележено их је свега 331.

У новембру 2009. у Суботици је основан иницијативни одбор за оснивање националног већа Југословена у Републици Србији[11], при чему је њихов представник нагласио да је њихов језик српскохрватски.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Popis 2011 - Nacionalna pripadnost Republički zavod za statistiku
  2. ^ Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori 2011. godine Zavod za statistiku Crne Gore - MONSTAT
  3. ^ 1. Stanovništvo prema narodnosti – Detaljna Klasifikacija – Popis 2011. Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske
  4. ^ Balkans: ces nostalgiques de la Yougoslavie de Tito (na francuskom) Rue89. Marc Etcheverry; 12.12.2010
  5. ^ Balkan: o nostalgičarima Titove Jugoslavije Udruženje "Naša Jugoslavija". Mark Ečeveri
  6. ^ Prebivalstvo po narodni pripadnosti, Slovenija, popisi 1953, 1961, 1971, 1981, 1991 in 2002 Statistički ured Republike Slovenije
  7. ^ [1] mediji
  8. ^ Yugoslavs (na engleskom) Kanadska enciklopedija Vladislav A. Tomoviç
  9. ^ Fact Sheets, Ancestry – Serbian (na engleskom) Australski zavod za statistiku 16.08.2012
  10. ^ Stanovništvo prema nacionalnoj pripadnosti, po popisima 1961 - 1991 Federalni zavod za statististiku
  11. ^ Аутор javno112. Ђорђе Драгојловић: Југославени желе бити национална мањина у Србији., Новинарски портал Dalje.com, Читај даље д.о.о., Загреб, 27. новембра 2009. у 13:18

Спољашње везе[уреди]