Епископ горњокарловачки Данило (Љуботина)
| Данило Љуботина | |
|---|---|
 Епископ Данило Љуботина | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | око 1660 |
| Место рођења | Српско Поље, Хабзбуршка монархија |
| Датум смрти | 1739. |
| Место смрти | Хабзбуршка монархија |
| епископ горњокарловачки | |
| Године | 1713—1739 |
| Претходник | Атанасије Љубојевић |
| Наследник | Павле Ненадовић |
Данило Љуботина (Српско Поље, око 1660 — 1739) је био српски православни епископ горњокарловачки од 1713. до 1739. године,[1] са архијерејском катедром првобитно у манастиру Гомирју, а потом у Плашком.[2]
Порекло и ране године[уреди | уреди извор]
Породица Данила Љуботине старином је потицала из Херцеговине, одакле су се његови преци доселили на хабзбуршка подручја у Карловачкој крајини. Данило је родом из села Брлога.[3] Примио је постриг у тадашњем најзападнијем српском православном манастиру Гомирју и касније је постао игуман овог манастира. Био је један од главних сарадника владике Атанасија Љубојевића, са којим је учествовао у раду знаменитог Крушедолског сабора (1708). На овом сабору је одбрањено црквено и народно јединство православних Срба у хабзбуршким земљама. Пошто је цар Јозеф I признавао епархијску надлежност владике Атанасија само на подручјима Зринопоља, Лике и Крбаве, након владичине смрти (1712) доведен је у питање опстанак јединствене епархије за целокупно подручје Горње Крајине.[4] Љуботина је био извесно време викар митрополита Софронија Подгоричанина.
Епископска служба[уреди | уреди извор]
На црквено-народном сабору који је одржан 1713. године у Сремским Карловцима донета је одлука о подели поменутог подручја на две посебне епархије: Горњокарловачку за за предратно подручје Карловачког генералата око манастира Гомирја и Костајничку која је обухватала Зринопоље, Лику и Крбаву. За епископа горњокарловачког изабран је Данило Љуботина, а за епископа костајничког је изабран Дионисије Угарковић. Обојица су већ током исте године добили царску потврду.[5]
Као владика горњокарловачки, Данило Љуботина је првобитно столовао у манастиру Гомирју, а потом је уредио ново средиште епархијске управе у Плашком (1721). Стекао је велике заслуге за уређење епархије и одбрану православља од насртаја римокатоличких бискупа и њихових гркокатоличких штићеника. Додатну дужност владика Данило је добио 1737. године, након смрти костајничког владике Стефана Љубибратића, када му је поверена и привремена управа у упражњеној Костајничкој епархији.[6] Дужности горњокарловачког епископа и костајничког администратора обављао је све до смрти, 29. јануара 1739. године. Тиме је започело петогодишње развобље великих превирања на подручју ових епархија, које су се нашле на мети државних власти и разних противника православне вере. Упорном борбом српског народа и јерархије, Горњокарловачка епархија је одбрањена, а нередовно стање је окончано доласком Павла Ненадовића за новог епископа (1744).[7]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Радека 1975, стр. 143-147.
- ^ Вуковић 1996, стр. 157-158.
- ^ Радослав Лопашић: "Карловац", Загреб 1879.
- ^ Грбић 1891, стр. 273-276.
- ^ Грбић 1891, стр. 276-287.
- ^ Радека 1975, стр. 157.
- ^ Грбић 1891, стр. 287-303.
Литература[уреди | уреди извор]
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро.
- Грбић, Манојло (1891). Карловачко владичанство. 1. Карловац.
- Грујић, Радослав (1927). „Љуботина Данило”. Народна енциклопедија. 2. Загреб: Библиографски завод. стр. 617—618.
- Дабић, Војин С. (2000). Војна крајина: Карловачки генералат (1530-1746). Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
- Кокотовић, Будимир (2018). Гробна места архијереја Карловачког владичанства. Београд-Карловац: Мартириа.
- Орловић, Сњежана (2017). Православна епархија горњокарловачка: Шематизам. Београд-Карловац: Мартириа.
- Радека, Милан (1963). Срби и православље Горње Крајине. Загреб: Савез удружења православног свештенства.
- Радека, Милан (1975). Горња Крајина или Карловачко владичанство. Загреб: Савез удружења православних свештеника.
- Радека, Милан (1989). Кордун у прошлости. Загреб: Просвјета.
- Zlatko Kudelić, Marčanska biskupija: Habsburgovci, pravoslavlje i crkvena unija u Hrvatsko-slavonskoj vojnoj krajini (1611-1755), Zagreb 2007.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
