12. јул
Из Википедије, слободне енциклопедије
12. јул (12.7.) је 193. дан године по грегоријанском календару (194. у преступној години). До краја године има још 172 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јул | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 12. јул
- 1191. — Енглески краљ Ричард Лављег Срца заузео је у Трећем крсташком рату град Акру.
- 1543. — Енглески краљ Хенри VIII оженио се шести и последњи пут. Овог пута са Катарином Пар, удовицом лорда Латимера.
- 1690. — У бици код Бојна, у „Славној револуцији“, енглески краљ Вилијам III Орански победио је католичке снаге Џејмса II. (Овај дан протестанти у Северној Ирској, „Оранжисти“, обележавају низом парада и маршева, што изазива револт католика и доводи до сукоба са полицијом).
- 1806. — У Паризу је формирана Рајнска конфедерација у коју је ушло шеснаест немачких држава под протекторатом Наполеонове Француске. То је означило и крај Светог римског царства, које је укинуто 6. августа када се Франц I Хабзбург одрекао царске немачке круне. Конфедерација се распала 1813. године након Наполеоновог пораза у Битке код Лајпцига
- 1920. — Званично је отворен Панамски канал, шест година након што је кроз њега прошао први брод.
- 1941. —
- На Цетињу је у Другом светском рату проглашена квислиншка суверена и независна Црна Гора под протекторатом фашистичке Италије.
- Након напада Немачке на СССР у Другом светском рату, совјетска влада и Велика Британија потписале су у Москви споразум о узајамној помоћи и заједничкој борби против нацистичке Немачке.
- 1960. — Француска је признала независност колонија у Африци: Дахомеја, Нигера, Горње Волте, Обале Слоноваче, Чада, Централне Африке и Конга.
- 1979. — Гилбертова Острва у Тихом Океану су стекла независност у оквиру Британског комонвелта под називом Република Кирибати после 87 година британске колонијалне управе.
- 1993. — Земљотрес на северу Јапана активирао је клизишта и покренуо џиновске морске таласе (цунамије), у којима је око 200 људи изгубило живот.
- 1997. — Кубанска влада је, након лабораторијских испитивања, потврдила аутентичност посмртних остатака легендарног герилског вође Ернеста Че Геваре, пронађених у Боливији, где је убијен, а потом пребачен на Кубу, на основу споразума влада двеју земаља.
- 1998. — Француска је победом над Бразилом у Паризу у финалу светског фудбалског првенства, први пут постала првак света у фудбалу.
- 2001. —
- 2002. — У Београду је започела рад Комисија за ираду Уставне повеље будуће државне заједнице Србије и Црне Горе.
- 2003. — Савет безбедности УН продужио је мандат међународним мировним снагама у Босни и Херцеговини (СФОР) за годину дана и затражио да сви оптужени за ратне злочине буду приведени правди. Снаге Сфора размештене су у Босни и Херцеговини у јануару 1996.
Рођења [уреди]
- 100. п. н. е. - Гај Јулије Цезар, римски државник, војсковођа и писац.
- 1828. — Мина Караџић је била сликарка и књижевница, кћерка Вука Стефановића Караџића
- 1854. — Џорџ Истман, амерички изумитељ и индустријалац, Основао је компанију Кодак.
- 1884. — Амедео Модиљани, италијански сликар и вајар.
- 1899. — Сима Милутиновић, инжењер и професор Машинског факултета у Београду, најплоднији југословенски конструктор авиона.
- 1904. — Пабло Неруда, чилеански књижевник. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1971(† 1973).
- 1912. — Петар Стамболић, народни херој, истакнути друштвено-политички радник, генерал-мајор ЈНА, председник Владе СР Србије, председник СИВ-a и Председништва СФРЈ.(† 2007)
- 1948. — Душан Ковачевић, српски драмски писац
- 1952. — Воја Антонић инжењер који је конструисао први домаћи кућни рачунар "Галаксија"
- 1972. — Ненад Јездић српски глумац
Смрти [уреди]
- 1536. — Еразмо Ротердамски, холандски хуманиста, филозоф и филолог.
- 1682. — Жан Пикар, француски астроном.
- 1910. — Чарлс Стјуарт Ролс, енглески произвођач аутомобила и пилот.
- 1935. — Алфред Драјфус, француски официр.
- 1984. — Марко Ристић, српски писац и дипломата.
- 2000. — принц Томислав Карађорђевић, син краља Александра I и брат Петра II.