Јун
| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Јун је шести месец у години и има 30 дана.
Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14-тог дана грегоријанског календара.
По Црквеном рачунању циклуса времена је девети месец.
Садржај |
[уреди] Порекло речи или етимологија
Јун је добио име од грчког (Ιούνιος), и латинског (Iunius). Тим именом су га назвали по римској богињи и краљици неба, те заштитници венчања - Јунони (Junon), жени Јупитера.
У српскохрватском књижевном језику је било дозвољено коришћење два облика именица "ЈУН" и "ЈУЛ":
- "јун" и "јул", те
- "јуни" и "јули".
Одвајањем држава и језика, те формирањем нових правописа, у Хрватској је стандардизовано коришћење речи "липањ" за "јун", те "српањ" за "јул", док је у књижевном српском језику задржана само краћа варијанта: "јун", односно "јул".
Коришћење облика "јуни" и "јули" се сматра некњижевним у савременом српском језику.
Примери некњижевне примене се и дан-данас срећу на многим местима, па тако и на интернет-презентацији Филолошког факултета Универзитета у Београду, где се може видети овакав натпис: "RASPORED POLAGANJA ISPITA ZA JUNI 2008.god." [1] (страни приступљено 29. септембра 2008. године)
Осим што се бројеви (па и редни бројеви) не пишу састављено са речима којима претходе, у овом примеру се види и неписмена употреба речи "јуни" - некњижевне варијанте речи "јун".
Јун се код Срба, као и код неких словенских народа се назива још и ПЕТРОВСКИ МЕСЕЦ, ЦРВЕНИК и ЧЕРЕШЊАР, а у старосрпском и ТРЕШЊАР.
Код Словенаца и РОЖНИК, а код Бугара и ЖЕТВАР. На старословенском и староруском ИЗОК, а код Чеха, Белоруса и Украјинаца ЧЕРВЕН, слично пољском ЧЕРВИЕЦ (пољ. CZERWIEC). Код Хрвата се назива ЛИПАЊ.
[уреди] Верски календари
[уреди] Хришћански празници
- Велики празници или црвено слово
- Свети цар Константин и царица Јелена
- Свети великомученик цар Лазар и српски мученици - Видовдан
- Србљак
[уреди] Исламски празници
[уреди] Јеврејски празници
[уреди] Историјски догађаји
- 1921. године Краљевина Срба, Хрвата, и Словенаца добила први Устав, познатији као Видовдански устав.
- 1928. године убиство у Скупштини Краљевине СХС, када је посланик Пуниша Рачић убио Стјепана Радића, вођу Хрватске сељачке странке.
- 1941. године нацистичка Немачка напала Совјетски Савез.
- 1943. године партизанске снаге у Југославији победоносно завршиле Битку на Сутјесци.
- 1944. године потписан споразум Тито-Шубашић.
- 1948. године КПЈ искључена из Информбироа.
- 1950. године у Југославији уведено самоуправљање.
- 1968. године велики протести студената по земљама западне Европе.
- 1989. године на Газиместану одржана велика прослава 600 година од Косовске битке, чувени говор Слободана Милошевића.
- 1991. године Хрватска и Словенија проглашавају независност.
- 1999. године окончано бомбардовање СРЈ и почело повлачење војске и полиције са Косова.
- 2001. године Слободан Милошевић изручен Хашком трибуналу.
- 2004. године Борис Тадић изабран за председника Србије.
