ФК Јувентус

Из Википедије, слободне енциклопедије
ФК Јувентус
Јувентус
Надимак „Стара дама“
Основан 1. новембра 1897.
(као Sport Club Juventus)
стадион Стадион Јувентус, Торино
(капацитет: 41.254)
Председник Италија Андреа Ањели
Менаџер Италија Ђузепе Марота
Тренер Италија Антонио Конте
Лига Серија А
2012/13. Серија А, 1.
Тимске боје Тимске боје Тимске боје
Тимске боје
Тимске боје
　
Домаћи дресови
Тимске боје Тимске боје Тимске боје
Тимске боје
Тимске боје
　
Гостујући дресови

ФК Јувентус (итал. Juventus Football Club S.p.A.) је фудбалски клуб из Торина, Италија. Основан је 1897. године, и важи за најтрофејнију и најпопуларнију екипу у италијанском фудбалу. Своје мечеве од сезоне 2011/12. игра на новоизграђеном стадиону Јувентус, капацитета 41.254 места.

До сезоне 2006/07. је уз Интер био једини клуб који никада није испадао из Серије А, али је због малверзација управе пребачен у Серију Б, уз одузимање посљедње 2 титуле првака (2004/05. и 2005/06.). Ипак, већ у првој години у нижем рангу „Стара Дама“ надмоћно осваја прву позицију, и тако се враћа у Серију А. У сезони 2011/12. Јувентус је дошао до 28. титуле шампиона, прве након скандала названог Калчополи. У сезони 2012/13. Јувентус је одбранио титулу шампиона и дошао до свог 29. „скудета“.

Садржај

Почетак [уреди]

Легенда каже да је првог новембра 1897. године група дјечака из Лисеа Д'Азеља одлучила да оснује фудбалски клуб. Мјесто на ком су играли своје мечеве био је огроман парк Пијаца Д'Арми. Један од оснивача, Енрико Канфари, је описујући почетке рекао:

Викицитати „То је право поријекло Јувентуса. У почетку нас је било само петнаест, најстарији је имао 17 година, а сви остали испод 15. Оно што је данас клубовима нормална ствар и најмањи проблем, нама је било готово немогуће направити.“
({{{2}}})

Када је дошло вријеме да изаберу име клуба, момци су предложили више имена и гласали. Приједлози су били: Социјета Виа Спорт, Социа Спортива Масимо Д'Азељо и Спорт Клуб Јувентус, који је и добио највише гласова. Тако је Јувентус коначно почео да игра. Фудбалски клуб Торинезе их је позвао на први прави меч, а Јувентусови играчи нису могли вјеровати да ће играти са „тако добрим фудбалерима“, како каже Енрико Канфари. Иако су изгубили доста првих утакмица, нису разочарали, јер тренингом су постајали све бољи. Када су склопили првих једанаест почели су играти више мечева. Чак су организовали и турнире како би разгласили вијест о своме клубу.

Историја клуба [уреди]

Екипа Јувентуса 1903. године

Јувентус се прикључио италијанском шампионату током 1900. године, а играчи су тада наступали у оригиналној розе и црној опреми. Прву титулу „Стара Дама“ осваја 1905. године, тада већ у чувеној црно-бијелој опреми, инспирисаној дресовима енглеског Нотс Каунтија. Наредне године долази до сукоба у клубу, јер су неки челници разматрали исељавање из Торина. Због тога је дио управе са неколико играча напустио Јувентус, и основао ФК Торино, чиме је створено једно од највећих фудбалских ривалстава у Италији (чувени Дерби дела Моле).

Сивори, Чарлс и Бониперти

Златна ера почиње средином двадесетих година прошлог вијека, након доласка породице Ањели на чело клуба. 1926. године је освојена друга титула шампиона Италије, а од 1931. до 1935. је Јувентус 5 пута узастопно освајао наслов најбољег тима у држави. 1938. је први пут освојен и Куп Италије. И након Другог свјетског рата клуб наставља да ниже добре резултате, а као посљедица тога, 1958. године постаје први тим у Италији са 10 освојених титула првака, чиме добија и златну звјездицу на дресу. Најбољи играчи клуба у том периоду су били Омар Сивори, Џон Чарлс и Ђампјеро Бониперти. Доминација је настављена и током шездесетих и седамдестих година, а 1977. је освојен и први европски трофеј – Куп УЕФА.

Мишел Платини са Златном лоптом 1985. године

1982. Јувентус стиже до 20. титуле и друге звјездице (и до данашњег дана је једини италијански клуб који се може похвалити тим успјехом), а двије године касније и до титуле намјењене побједнику Купа Побједника Купова. Наредне године је освојен и први Куп Шампиона, али је тај успјех остао у сјенци чувене трагедије на финалном мечу против енглеског Ливерпула на стадиону Хејсел у Бриселу, када је живот изгубило 39 навијача, углавном присталица торинског клуба. Овом титулом је Јувентус постао први клуб који је у својим витринама имао пехаре сва 3 европска такмичења (касније су то успјели још само Ајакс и Бајерн Минхен), а тих година су у екипи били и понајбољи европски играчи тог периода – Паоло Роси и Мишел Платини. Ипак, друга половина осамдесетих није донијела значајније успјехе клуба, а 1990. године Јувентус се сели на стадион Деле Алпи који је изграђен због Свјетског првенства које је исте године одржано у Италији.

Навијачи Јувентуса

Готово деценијски пост се прекида доласком Марчела Липија на тренерску позицију средином деведесетих година прошлог вијека. Кључни играчи су били Роберто Бађо, Ђанлука Вијали, Ћиро Ферара, а тада се у екипи појавио и млади Алесандро дел Пјеро, по многима и најбољи фудбалер у Јувентусовој историји. Већ у првој сезони (1995.) Липи осваја скудето, а у наредној и Лигу Шампиона, послије побједе над холандским Ајаксом у финалу. Интересантно је да је и у сљедеће двије сезоне Јувентус стизао до финала најјачег европског клупског такмичења, али ипак није успио да се окити трећом титулом првака Европе.

Алесандро дел Пјеро

Иако је освајао титуле у домаћем шампионату, Липију се није дало да Јувентусу подари и још једну титулу европског првака – и 2003. године је клуб довео до финала овог такмичења, када се, након једанаестераца, ипак радовао други италијански клуб, Милан. Његовим одласком са тренерске функције (2004. године) завршена је и једна од најплоднијих тренерских прича у дугој Јувентусовој историји.

2005. и 2006. године Јувентус осваја још двије титуле првака Италије (званично 28. и 29.), али је у мају 2006. године земљу потресла афера Калчополи. Јувентус је био један од 5 клубова оптужених за намјештање утакмица, а завршено је тако што су му одузете поменуте двије титуле и клуб је избачен у Серију Б. То су били најтежи тренуци у историји „Старе Даме“, међутим, понајвише захваљујући истинским фудбалским звијездама (Дел Пјеро, Недвед, Буфон, Трезеге, ...) које су остале вјерне клубу и у другој лиги, Јувентус се прошетао кроз другоразредно такмичење и експресно вратио у Серију А. У сезони 2011/12. Јувентус је дошао до јубиларне 30. титуле шампиона, а у сезони 2012/13. и до свог 31. "скудета". Рангиран је као седми у листи ФИФА најбољих клубова 20. вијека.[1]

Успјеси [уреди]

Национални [уреди]

  • Scudetto.svg Scudetto della stella (10°)Scudetto della stella (20°)Серија А:
    • Првак (29): 1905, 1925/26, 1930/31, 1931/32, 1932/33, 1933/34, 1934/35, 1949/50, 1951/52, 1957/58, 1959/60, 1960/61, 1966/67, 1971/72, 1972/73, 1974/75, 1976/77, 1977/78, 1980/81, 1981/82, 1983/84, 1985/86, 1994/95, 1996/97, 1997/98, 2001/02, 2002/03, 2004/05 (одузета титула), 2005/06 (одузета титула), 2011/12, 2012/13.
    • Други (20): 1903, 1904, 1906, 1937/38, 1945/46, 1946/47, 1952/53, 1953/54, 1962/63, 1973/74, 1975/76, 1979/80, 1982/83, 1986/87, 1991/92, 1993/94, 1995/96, 1999/00, 2000/01, 2008/09.
  • Coccarda Coppa Italia.svg Куп Италије:
    • Освајач (9): 1937/38, 1941/42, 1958/59, 1959/60, 1964/65, 1978/79, 1982/83, 1989/90, 1994/95.
    • Финалиста (5): 1972/73, 1991/92, 2001/02, 2003/04, 2011/12.

Међународни [уреди]

Хронологија [уреди]

Хронологија свих успjеха ФК Јувентус од 1897. до данас
 
  • 1897 ◦ 1. новембра основан Sport Club Juventus, опрема розе са црном краватом и црним шорцевима.
  • 1898 ◦ Клуб не учествује у националном првенству.
  • 1899 ◦ Клуб мијења име у Foot-Ball Club Juventus.
    Не учествује у националном првенству.
  • 1900 ◦ 3. по реду Италијанско федерално првенство и прво учешће Јувентуса, који не пролази регионалну групу Пијемонт.
  • 1901 ◦ Полуфинале Федералног првенства.
  • 1902 ◦ Испадање у плеј-офу регионалне групе Пијемонт.
  • 1903 ◦ Нова боја дресова је црно-бијела.
    Финале Федералног првенства.
  • 1904 ◦ Финале Федералног првенства.
  • 1905 ◦ Scudetto.svg Шампион Италије (1. титула).
  • 1906 ◦ Сукоби у клубу и формирање Foot-Ball Club Torina.
    2. у завршној групи првенства иза Milan Foot-Ball Cluba.
  • 1907 ◦ 2. мјесто у регионалној групи Пијемонт.
  • 1908 ◦ Освајач Федералног првенства ФИФ -а (1. титула).
    2. мјесто у доигравању екипа из регије Пијемонт
  • 1909 ◦ Освајач Федералног првенства ФИФ-а (2. титула).
    3. мјесто у елиминаторној фази регионалне групе Пијемонт.
  • 1909/10 ◦ 3. мјесто на крају првенства.
  • 1910/11 ◦ 9. мјесто у групи регија Лигурија, Ломбардија и Пијемонт.
  • 1911/12 ◦ 8. мјесто у групи регија Лигурија, Ломбардија и Пијемонт.
  • 1912/13 ◦ 6. мјесто у регионалној групи Пијемонт, за наредну сезону клуб је пребачен у групу регије Ломбардија.
  • 1913/14 ◦ 2. мјесто у регионалној групи Ломбардија; 4. мјесто у регионалној групи сјевера Италије.
  • 1914/15 ◦ 2. мјесто у групи Б Националог првенства цијеле Италије (група средишњи Пијемонт); 3. мјесто у групи А полуфинала првенства Италије.
  • 1915/16 ◦ 1. мјесто у регионалној групи Пијемонт и 2. мјесто у завршној групи Федералног купа.
  • 1916–1919 ◦ Престанак свих званичних такмичења због Првог свјетског рата.
  • 1919/20 ◦ 1. мјесто у групи А регије Пијемонт; 1. мјесто у групи Б полуфинала првенства и 2. мјесто у завршној групи првенства Италије.
  • 1920/21 ◦ 4. мјесто у елиминаторној групи регије Пијемонт.
  • 1921/22 ◦ 6. мјесто у групи А Прве дивизије Confederazione Calcistica Italiana.
  • 1922/23 ◦ 5. мјесто у групи Б Прве дивизије.
  • 1923 ◦ 23. јула породице Ањели улази у клуб.
  • 1923/24 ◦ 5. мјесто у групи А Прве дивизије.
  • 1924/25 ◦ 3. мјесто у групи Б Прве дивизије.
  • 1925/26 ◦ Scudetto.svg Шампион Италије (2. титула).
  • 1926/27 ◦ 3. мјесто у завршној групи Националне дивизије.
    600 px Transparent flag.png  Елиминација у 4. кругу Купа Италије који је тада прекинут одлуком ФИГЦ-а због непостизања договора за одигравање већине мечева.
  • 1927/28 ◦ 3. мјесто у завршној групи Националне дивизије.
  • 1928/29 ◦ 2. мјесто у групи Б Националне дивизије.
    Четвртина финала Митропа купа.
  • 1929 ◦ Оснивање јединственог првенства, Серија А.
  • 1929/30 ◦ 3. мјесто на крају сезоне у Серији А.
  • 1950/51 ◦ 3.мјесто у Серији А.
    Финале Копа Рија.
  • 1951/52 ◦ Scudetto.svg Шампион Италије (9. титула).
    3. мјесто на Латинском Купу.
  • 1952/53 ◦ 2. мјесто у Серији А.
  • 1953/54 ◦ 2. мјесто у Серији А.
  • 1954/55 ◦ 7. мјесто у Серији А.
  • 1955/56 ◦ 12. мјесто у Серији А.
  • 1956/57 ◦ 9. мјесто у Серији А.
  • 1957/58 ◦ Star*.svg Scudetto.svg Шампион Италије (10. титула).
    Полуфинале Купа Италије.
  • 1958/59 ◦ 3. мјесто у Серији А.
    Coccarda Coppa Italia.svg Освајач Купа Италије (3. титула).
    Шеснаестина финала Купа шампиона.
  • 1959/60 ◦ Scudetto.svg Шампион Италије (11. титула).
    Coccarda Coppa Italia.svg Освајач Купа Италије (4. титула).
  
 

Играчи у сезони 2012/13. [уреди]

На дан 28. јануар 2013.

Бр. Позиција Играч
1 Италија Г Ђанлуиђи Буфон
3 Италија O Ђорђо Кјелини
4 Уругвај O Мартин Касерес
6 Француска C Пол Погба
7 Италија C Симоне Пепе
8 Италија C Клаудио Маркизио
9 Црна Гора H Мирко Вучинић
11 Италија O Паоло Де Ћеље
12 Италија H Себастијан Ђовинко
13 Италија O Федерико Пелузо
15 Италија O Андреа Барзаљи
17 Данска H Никлас Бентнер
18 Француска H Николас Анелка
Бр. Позиција Играч
19 Италија O Леонардо Бонући
20 Италија C Симоне Падоин
21 Италија C Андреа Пирло
22 Гана C Квадво Асамоа
23 Чиле C Артуро Видал
24 Италија C Емануеле Ђакерини
26 Швајцарска O Стефан Лихтштајнер
27 Италија H Фабио Кваљарела
30 Италија Г Марко Сторари
32 Италија H Алесандро Матри
33 Чиле C Маурисио Исла
34 Бразил Г Рубињо
39 Италија C Лука Мароне

Стандардна постава:

Soccer.Field Transparant.png

1 Буфон
15 Барзаљи
19 Бонући
3 Кјелини
26 Лихтштајнер
23 Видал
21 Пирло
8 Маркизио
22 Асамоа
9 Вучинић
12 Ђовинко

Soccer.Field Transparant.png

Тренери [уреди]

Период Држава Име
1923 – 1926 Мађарска Јено Карољи
1926 – 1928 Мађарска Јозеф Виола
1928 – 1930 Шкотска Џорџ Еткин
1930 – 1935 Италија Карло Карцано
1935 Италија
Италија		 Карло Бигато
Бенедето Гола
1935 – 1939 Италија Вирџинио Росета
1939 – 1941 Италија Умберто Калигарис
1941 Италија Федерико Мунерати
1941 – 1942 Италија Ђовани Ферари
1942 АргентинаИталија Луис Монти
1942 – 1946 Италија Фелиће Борел
1946 – 1948 Италија Ренато Ћезарини
1948 – 1949 Шкотска Вилијам Чалмерс
1949 – 1951 Енглеска Џес Карвер
1951 Италија Луиђи Бертолини
1951 – 1953 Мађарска Ђерђ Сарож
1953 – 1955 Италија Алдо Оливијери
1955 – 1957 Италија Сандро Пупо
1957 – 1959 Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Љубиша Броћић
1959 Италија Теобалдо Депетрини
1959 – 1961 Италија Ренато Ћезарини
1961 Италија Карло Парола
1961 Шведска
Чешка		 Гунар Грен
Јулијус Коростелев
1961 – 1962 Италија Карло Парола
1962 – 1964 Бразил Пауло Амарал
1964 Италија Ералдо Монзељо
1964 – 1969 Парагвај Ериберто Херера
1969 – 1970 Аргентина Луис Карниља
1970 Италија Ерколе Рабити
1970 – 1971 Италија Армандо Пики
1971 – 1974 Чешка Честмир Вицпалек
1974 – 1976 Италија Карло Парола
1976 – 1986 Италија Ђовани Трапатони
1986 – 1988 Италија Рино Марчези
1988 – 1990 Италија Дино Зоф
1990 – 1991 Италија Луиђи Маифреди
1991 – 1994 Италија Ђовани Трапатони
1994 – 1999 Италија Марчело Липи
1999 – 2001 Италија Карло Анћелоти
2001 – 2004 Италија Марчело Липи
2004 – 2006 Италија Фабио Капело
2006 – 2007 Француска Дидије Дешам
2007 Италија Ђанкарло Корадини
2007 – 2009 Италија Клаудио Ранијери
2009 – 2010 Италија Ћиро Ферара
2010 Италија Алберто Закерони
2010 – 2011 Италија Луиђи Делнери
2011 – Италија Антонио Конте

Предсједници [уреди]

Период Држава Име
1897 – 1898 Италија Еугенио Канфари
1898 – 1901 Италија Енрико Канфари
1901 – 1902 Италија Карло Фавале
1903 – 1904 Италија Ђакомо Парвопасу
1905 – 1906 Швајцарска Алфред Дик
1907 – 1910 Италија Карло Виторио Варети
1911 – 1912 Италија Атилио Убертали
1913 – 1915 Швајцарска Ђузепе Хес
1915 – 1918 Италија Ђоакино Армано
Фернандо Ница
Сандро Замбели
1919 – 1920 Италија Корадо Корадини
1920 – 1923 Италија Ђино Оливети
1923 – 1935 Италија Едоардо Ањели
1935 – 1936 Италија Ђовани Мацонис
1936 – 1941 Италија Емилио де ла Форест де Дивоне
1941 – 1947 Италија Пјетро Дузио
1947 – 1954 Италија Ђовани Ањели
1954 – 1955 Италија Енрико Кравери
Нино Кравето
Марчело Ђустинијани
1955 – 1962 Италија Умберто Ањели
1962 – 1971 Италија Виторе Катела
1971 – 1990 Италија Ђампјеро Бониперти
1990 – 2003 Италија Виторио Каизоти ди Кјузано
2003 – 2006 Италија Францо Гранде Стивенс
2006 – 2009 Италија Ђовани Коболи Ђиљи
2009 – 2010 Француска Жан-Клод Блан
2010 – Италија Андреа Ањели

Произвођачи опреме и спонзори [уреди]

Период Произвођач опреме Спонзор на дресу
1979 – 1989 Kappa Ariston
1989 – 1992 Upim
1992 – 1995 Danone
1995 – 1998 Sony / Sony Minidisc
1998 – 1999 D+Libertà digitale / Tele+
1999 – 2000 CanalSatellite / D+Libertà digitale / Sony
2000 – 2001 Ciao Web / Lotto Sportal.com / Tele+
2001 – 2002 Lotto FASTWEB / Tu Mobile
2002 – 2003 FASTWEB / Tamoil
2003 – 2004 Nike
2004 – 2005 SKY Italia / Tamoil
2005 – 2007 Tamoil
2007 – 2010 New Holland FIAT Group
2010 – 2012 BetClic / Balocco
2012 – Jeep

Референце [уреди]

  1. ^ „web.archive.org“ Приступљено 23. 3. 2011. 
  2. ^ Афера Calciopoli: Јувентусу одузете двије титуле, из сезона 2004/05. и 2005/06. и клуб је избачен у Серију Б уз негативне бодове, новчану казну и казне за тадашње челнике клуба.

Види још [уреди]

Спољашње везе [уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Италија Серија А

Сезона 2012/13.
Аталанта • Сијена • Болоња • Каљари • Катанија • Пескара • Кјево • Фјорентина • Ђенова • Интер • Јувентус • Лацио • Торино • Милан • Наполи • Палермо • Парма • Рома • Сампдорија • Удинезе


- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ФК_Јувентус&oldid=7202957“