Дванаест мајмуна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дванаест мајмуна

{{{опис_слике}}}

Изворни наслов ИМДБ 4hvof5.svg 8.1/10 (114,407 гласова)
топ 250: #189
Режија Тери Гилијам
Продуцент Чарлс Ровен
Лојд Филипс
Главне улоге Брус Вилис
Бред Пит
Мадлен Стоу
Музика Пол Бакмастер
Жанр научнофантастични
Издавачка кућа Universal Studios
Година 1995.
Трајање 129 мин.
Земља САД
Језик енглески
Буџет 29.000.000 $
IMDb веза

Дванаест мајмуна (енгл. Twelwe mokeys) је амерички научнофантастични филм редитеља Терија Гилијама из 1995. који се бави путовањем кроз време, а инспирисан је француским кратким филмом La Jetée из 1962.

Осим путовањем кроз време, филм се бави темом фатализма, односа стварности и илузије и критиком модерне науке, а посебно психијатрије која је приказана као нехумана и неправедна према појединцима који су проглашени лудима. Уочљиве су и критике потрошачког друштва. Сличне теме присутне су и у другим Гилијамовим филмовима, посебно Бразилу и Временским бандитима. Главне улоге у филму играју Брус Вилис, Бред Пит и Мадлен Стоу.

Опис радње[уреди]

Радња започиње у тридесетим годинама 21. века, када су људи присиљени да живе у подземљу, будући да је површина земље контаминирана вирусом који је 1996. и 1997. године убио већину човечанства. Верује се да је за ширење вируса крива група биотерориста под називом „Војска дванаест мајмуна“.

Брус Вилис глуми Џејмса Кола, ситног криминалца прогоњеног сновима о пуцњави на аеродрому. Као осуђеник присиљен је на опасну мисију истраживања површине напуштене Филаделфије ради сакупљања биолошких узорака за научна истраживања. Захваљујући способностима које је показао у обављању задатака, Кол је одређен за учествовање у још важнијем делу програма. Научници будућности измислили су непоуздану методу путовања кроз време, којом се користе да би покушали открити узроке болести која је током деведесетих готово уништила човечанство. Приликом слања људи у прошлост не могу бити сигурни у ком времену ће тачно завршити, а путници су након путовања прилично дезоријентисани и психички нестабилни. Један од тих путника је и Кол, који је требало бити послат у октобар 1996, неколико недеља пре избијања болести, но због несавршености методе завршава у априлу 1990. Након насилног сукоба с полицијом и због тврдњи да је путник кроз време, смештен је у психијатријску болницу где га испитује доктор Катрин Рајли (Мадлен Стоу).

За време боравка тамо упознаје Џефрија Гојнса (Бред Пит, номинован за Оскара), поремећеног антиконзумеристу и борца за права животиња, чији је отац угледни научник. Уз Гојнсову помоћ Кол покушава побећи, након чега је ухваћен и смештен у изоловану ћелију одакле нема могућности за бег. Одатле се враћа назад у своје време, остављајући збуњено особље установе.

У другом покушају путовања Кол накратко завршава усред битке Првог светског рата, гдје је рањен у ногу, но убрзо доспева у циљано време, неколико недеља пре избијања болести за време божићне сезоне 1996. Колов бивши доктор, Рајли, је у међувремену постала заинтересована за случајеве самозваних пророка и путника кроз време који су упозоравали на катастрофалну болест. О теми је објавила и књигу, наводећи такве случајеве који сежу све до 14. века. Сазнавши за промоцију њене књиге, Кол је отима након предавања. Иако верује да је Кол луд, она му ипак одлучује помоћи након што се увери да није опасан.

За време њихове потраге за „Војском дванаест мајмуна“, Рајли почиње веровати у Колову причу након што открије метак из Првог светског рата у његовој нози и схвати да је он унапред знао расплет актуелног медијског случаја о дечаку који је наводно пао у бунар. С друге стране, Кол, одушевљен светом прошлости и заљубљен у докторку Рајли, сам почиње сумњати у властито ментално здравље, и полако бива уверен да је цела прича о путовању кроз време заправо плод његове маште.

Њих двоје ускоро откривају „Војску дванаест мајмуна“ и њеног вођу – Гојнса. Рајли оставља поруку о њиховим сазнањима на надзираном телефонском броју који је Колу дат од научника из будућности. Кол сада схвата да је цела прича истинита јер је њену поруку већ чуо пре кретања у мисију путовања кроз време.

Будући да сматра како је обавио свој задатак, Кол жели остати у прошлости и провести вријеме с докторком Рајли. Одлазе на аеродром, да би отпутовали из града. Одатле, путем телефонске поруке, обавештава научнике о свом открићу да „Војска дванаест мајмуна“ није крива за ширење вируса и да су им досадашње информације погрешне, те да сам напушта задатак. Истовремено Рајли сусреће доктора Питерса, сарадника Гојнсовог оца, и схвата да је он управо на путу да рашири вирус по свету. Кол покушава спречити Питерса, но полиција га смртно рањава: умире на рукама докторке Рајли. Држећи га на рукама, она гледа у очи дечака у близини који је заправо млади Кол, а сцена је иста као у сну који га је касније прогањао кроз живот.

Иако је Кол мртав, његов задатак је успешно обављен. Филм завршава тако што научница из будућности седа поред Питерса у авиону и представља се као „осигурање“. Као и у другим Гилијамовим филмовима, крај остаје донекле неодређен: научница је ту да спречи Питерса, или само да преузме узорак чистог вируса за истраживање у будућности.

Занимљивости[уреди]

  • У сцени смештеној у биоскопу, на филмском платну у позадини се приказује сцена из Хичкокове Вртоглавице, где главна јунакиња коментарише живот гледајући на годове стабла. Слична сцена постоји и у La Jetée. Додатна иронија је и у томе да се након ове сцене Кол и докторка загрле: лик Џејмс загрли глумицу Мадлен (Стоу), док у приказаној сцени из Вртоглавице, глумац Џејмс (Стјуарт) загрли лик из филма по имену Мадлен.
  • Џефри Гојнс је донекле сличан Тајлеру Дардену, лику којег Бред Пит тумачи у филму Борилачки клуб, из 1999. године. Обојица оштро критикују потрошачко друштво и настоје путем тероризма дестабилизовати друштво у ком живе управљајући властитом војском (12 мајмуна и Свемирски мајмуни). Пит је улогу неугледног Гојнса прихватио јер се желео решити репутације лепотана која га је пратила с обзиром на претходне улоге.

Спољашње везе[уреди]