Дворац Соколац

С Википедије, слободне енциклопедије
Дворац Соколац
Дворац Соколац
Опште информације
МестоНови Бечеј
ОпштинаНови Бечеј
Држава Србија
Време настанкакрај 19. века
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
www.zrenjaninheritage.com

Дворац Соколац саграђен је крајем XIX века као зграда резиденцијалне намене. Споменик културе састоји се из дворца и економских објеката: управне зграде, штале изграђене на економији „Соколац” површине од 4000 јутара, која је била у саставу имања Велики салаш, чији је последњи власник била Емилија Ивановић, ћерка Лазара Дунђерског.[1]

Основа је правоугаона, дужом осом постављена је у правцу североисток-југозапад. Подигнута је на равном терену, окружена пространим парком који је од економије одвојен оградом са декоративном капијом од кованог гвожђа. Дворац је грађен у стилу класицизма. На предњој страни је наткривени прилазни трем са рампом и кровом који се ослања на четири стуба. На задњој фасади је наткривена тераса на високом постаменту. Kровове трема и терасе прихватају округли и квадратни стубови са дорским капителим надвишени тимпаноном. Испод зграде се налази висок подрум који је засведен пруским сводовима а међуспратна конструкција изнад приземља је дрвена.

Од некадашњег раскошног ентеријера, преостало је нешто стилског намештаја, каљавих пећи по собама и декорација у виду тапета и штуко пластике на зидовима и плафону главног салона. У дворцу се налази и соба Ленке Дунђерски са њеним портретом кога је насликао Урош Предић.

У сутерену се налазила дворана за куглање, што је раритет у овим крајевима.[2]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Дворац Соколац Нови Бечеј”. Дворци. Приступљено 7. 1. 2020. 
  2. ^ http://www.zrenjaninheritage.com/kulturna-dobra/spomenici-kulture/dvorac-sokolac Завод за заштиту споменика културе Зрењанин/Дворац Соколац