Диметредон

Диметродон; Историја групе: Рани и средњи перм
	; цртеж диметродона
Систематика
царство:	Animalia;
тип:	Chordata;
наткласа:	Tetrapoda;
класа:	Synapsida;
ред:	Pelycosauria;
подред:	Eupelycosauria;
породица:	Sphenacodontidae;
род:	Dimetrodon; Cope, 1878
Врсте
	D. angelensis Olson, 1962; D. booneorum Romer, 1937; D. giganhomogenes Case, 1907; D. grandis Case, 1907; D. limbatus Cope, 1877; D. loomisi Romer, 1937; D. macrospondylus Cope, 1884; D. milleri Romer, 1937; D. natalis Cope, 1877; D. occidentalis Berman, 1977; D. teutonis Berman, Reisz, Martens & Henrici, 2001;
Екологија таксона
	Животна форма:; карнивор, предатор

Из Википедија

Скочи на: навигација, претрага

Диметредон је род првих гмизаваца из доба перма. Достизао је дужину и до 3 метра и хранио се искључиво месом. Великим канџама и чељустима са оштрим, сабљастим зубима је хватао плен који су углавном чинили водоземци.

Диметредон је полагао јаја са чврстом опном што је омогућавало полагање на копну. Младунци су се рађали са плућима и удовима који су били способни да их одрже на земљи. Имао је дебелу кожу која га је штитила од сунца. Претпоставља се да је могао да одржава сталну телесну температуру помоћу израслина дуж леђа. Креста (једро) је била стално усправна и подупрта коштаним израштајима леђних кичмених пршљенова.