Интернет у Србији

Из Википедије, слободне енциклопедије

Интернет у Србији појавио се крајем 1995. после потписивања Дејтонског споразума и укидања санкција не зна се тачно који је интернет провајдер први почео са радом пошто они који и данас постоје сваки за себе тврди да су баш они први почели. Тренутно у Србији има 232 регистроване фирме које су добављачи интернет услуга [1]

Историјат[уреди]

Повезивање Србије на интернет је почело крајем 1980-их повезивањем Универзитета у Београду на тадашњу европску академску мрежу (EARN). Са почетком рата у бившој СФРЈ и увођењем санкција све везе са EARN-ом су прекинуте. Тек крајем 1995. године везе су поново успостављање и почиње прво комерцијално пружање интернет услуга широкој популацији. Чести су били кварови на мрежи прекидања оптичког кабла са Мађарском итд. После демократских промена 2000. долази до убрзаног развоја телекомуникацијоне инфраструктуре повећања интернет брзина у 2005. интернет линк Србије је достигао 3Gbps. Данас у Србији више од 60% домаћинстава има приступ интернету.

Брзине интернета[уреди]

Брзине интернет везе које се тренутно нуде у Србији зависе од начина преноса података:

  • Дајл ап (повезивање путем телефонске линије)

Брзине се крећу од 32 до 112 Кбпс према кориснику.

  • xДСЛ

Стандардне брзине на xДСЛ-у су:

  • 5 Мбпс / 1 Мбпс
  • 10 Мбпс / 1 Мбпс
  • 20 Мбпс / 1 Мбпс
  • 30 Мбпс / 2 Мбпс
  • 50 Мбпс / 2 Мбпс
  • 100 Мбпс / 2 Мбпс

Већа вредност представља проток према кориснику, а нижа проток од корисника.

xДСЛ услуге пружа велики број интернет добављача широм Србије.

  • Кабловски интернет

Стандардне брзине протока према кориснику на кабловском интернету су:

  • у пакетима са неограниченим протоком на месечном нивоу 2 Мбпс, 4 Мбпс, 6 Мбпс, 8 Мбпс, 10 Мбпс, 15 Мбпс, 25 Мбпс, 40 Мбпс, 50 Мбпс и 120 Мбпс (код појединих добављача у понуди се могу јавити и пакети од 5 Мбсп, 35 Мбпс); У зависности од тога да ли се корисник обавеже на коришћење услуге на одређени временски период стандардне најниже понуђене брзине могу бити и 15 Мбпс.
  • у пакетима на мерење протока брзине су од 5 до 10 Мбпс код појединих добављача.

Агрегација код кабловског интернета, у зависности од добављача, креће се од 1/2 до 1/16 у корист протока ка кориснику.

Услуге кабловског интернета пружају СББ, ПТТ КДС, Иком, Радијус Вектор и АВКом. Једино СББ услуге кабловског интернета пружа у 21. граду у Србији и опслужује близу 90% од укупног броја корисника кабловског интернета, док остали добављачи ову услугу пружају само у Београд уз напомену да и Радијус Вектор поседује своју мрежу у Инђији, Обреновцу, Лапову, Баточини, Варварину и др.

  • Бежични интернет

Стандардне брзине на бежичном интернету су:

  • у пакетима са неограниченим протоком на месечном нивоу 768 Кбпс, 1 Мбпс, 2 Мбпс, 4 Мбпс, 10 Мбпс и више (у зависности од добављача у понуди има и следећих брзина 128, 256, 400, 512, 800, 1500 Кбпс);
  • у пакетима на мерење протока иду и до 5 Мбпс у зависности од добављача.

Стандардна агрегација је од 1/2 до 1/8 у корист протока према кориснику.

  • ГПРС

Стандардне брзине на ГПРС-у који је део мобилних телекомуникација је:

  • до 53,6 Кбпс (проток према кориснику).

ГПРС услуге пружају сва три домаћа национална мобилна оператера.

  • ЕДГЕ

Стандардне брзине на ЕДГЕ мрежи која је део мобилних телекомуникација су:

  • до 236,8 Кбпс (проток према кориснику).

ЕДГЕ услугу у Србији пружају сви оператери мобилне телефоније.

  • УМТС

Стандардне брзине на УМТС-у (HSPA+) који је део мобилних телекомуникација су:

  • до 42 Мбпс/5,76 Мбпс у корист протока према кориснику.[2]

УМТС услуге пружају сва три домаћа национална мобилна оператера.

Поменуте мобилне технологије се користе како за приступ интернету путем мобилног телефона тако и преко рачунара (мобилни широкопојасни интернет).

Добављачи услуга[уреди]

Најзначајнији добављачи широкопојасног интернета у Србији су:

Број корисника[уреди]

Подаци закључно са 31. 12. 2012

Према последњим извештајима у Србији постоји 4.726.896 прикључака на широкопојасни интернет. Укупан број корисника интернет у Србији је 5.038.924. Број корисника интернета према начину, технологији, повезивања (сви наведени подаци се не односе на АП Косово и Метохија, јер подаци из те покрајине нису доступни):[1]

  • Дајл ап

20.440 корисника

  • АДСЛ

659.878 корисника

  • Кабловски интернет

331.281 корисника

  • Бежични интернет

62.013 корисника

  • Мобилни (3Г) широкопојасни интернет

291.588 корисника

  • Укупан број претплатника 3Г мреже

3.662.919 корисника

  • Сви остали начини приступа интернета

10.805 корисника

Референце[уреди]