Добруџа
Из Википедије, слободне енциклопедије
Добруџа (рум. Dobrogea, буг. Добруджа) је историјско-географски регион у југоисточној Европи који деле Румунија и Бугарска.
Садржај |
[уреди] Географија
Јужни део Добруџе се налази у Бугарској - познат и као Јужна Добруџа, а средњи и северни у Румунији - Северна Добруџа, која је румунски излаз на Црно море. Обухвата површину од oko 23.100 km² а од тога 15.500 km² припада Румунији а 7.565 km² Бугарској. Укључујући делту Дунава Румунија има око 245 km обале. Подручје Добруџе је висораван. Највећи град је Констанца.
[уреди] Клима
Због изражене континенталности на коју Црно море нема пуно утицаја клима је сува (око 500 mm), али су натапањем из дубоких бунара травнати делови ове регије плодне површине. Вегетација је углавном степска.
[уреди] Демографија
Румунски део Добруџе има око 971.643 (2002. године), а бугарски 357.517 становника (2001). Већину становништва целог региона чине Румуни са 66.58%, затим следе Бугари са 18.70% и Турци са 7.87%. Присутни су такође Татари, Роми, Руси, Украјинци, Грци и други.
У румунском делу Добруџе Румуни чине 90.94% становништва, а у бугарском Бугари чине 69.53%, Турци 21.55% и Роми 7.03%. [1][2]
[уреди] Туризам
Уз обалу је у доба комунизма изграђено много хотела али туристички прилив је још увек мали у румунској део Мамаја и Мангалија. Најважнија туристичка насеља Добруџе су Албена и Балчик у Бугарској.
[уреди] Референце
- ^ Calculated from the results of the 2002 Romanian census for the counties of Constanţa and Tulcea, from Structura Etno-demografică a României. Centrul de Resurse pentru Diversitate Etnoculturală. Добављено дана 2007-05-02.
- ^ Calculated from the results of the 2001 Bulgarian census for the administrative regions of Dobrich and Silistra, from Население към 01.03.2001 г. по области и етническа група (Bulgarian). Националния статистически институт. Добављено дана 2007-05-02.
