Драган Радуловић (песник)

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгaн Радуловић
Лични подаци
Датум рођења(1950-05-01)1. мај 1950.
Место рођењаНикшић, ФНРЈ
Датум смрти7. фебруар 2002.(2002-02-07) (51 год.)
Место смртиПодгорица, СР Југославија

Драган Радуловић (Никшић, 1. мај 1950Подгорица, 7. фебруар 2002) био је један је од најзначајнијих савремених црногорских писаца за децу. Осим књижевним и телевизијским радом, бавио се фотографијом и сликарством. [1]

Уређивао је телевизијске емисије за најмлађе, лист „Слово”, организовао музичке и књижевне фестивале за децу и омладину. Његове документарне емисије за децу „Велике невоље малог Бориса”, „Љубица љубичица”, „Горки слаткиши”, „Колијевка” и бројне друге приче из циклуса „Мали велики”, награђене су како домаћим, тако и међународним признањима.[2][3]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Стрмоглави, Књижевни клуб „Владимир Мијушковић”, Никшић 1970.
  • Нијесмо одавде, Споне, Никшић 1972.
  • Окрпљене ципелице, Графичко књижарско предузеће Коле, Никшић 1973.
  • Шта ћемо с нама, Графичко књижарско предузеће Коле, Никшић 1974.
  • Крилати дјечаци, Ђечји вртић „Драган Ковачевић”, Никшић 1975.
  • Титове руке што се смију, Универзитетска ријеч, Никшић 1977.
  • Блесме, Светлост, Крагујевац 1981.
  • Лептир на асфалту, Народна библиотека „Радосав Љумовић”, Титоград 1982.
  • Другари, са Тодором Бјелкићем, Ивицом Вањом Рорићем, Мошом Одаловићем и Шимом Ешићем, Ниро Књижевне новине, Београд 1982.
  • Па то ти је, Делта Пресс, Београд 1982.
  • Балавко први, Књижевна заједница Другари, Сарајево 1987.
  • Срцоловка, Књижевна заједница Траг, Титоград 1988.
  • Лирски покер, са Душком Трифуновићем, Љубивојем Ршумовићем и Мошом Одаловићем, Сбм-Ршум, Београд 1994.
  • Избор из поезије у пет књига, Унирекс, Подгорица 1995.
  • Окрпљене ципелице
  • Лептир на асфалту
  • Немој ово ником рећи
  • Тата угаси мрак
  • Чувај небо за птицу
  • Немој ово ником рећи, Градска народна библиотека, Зрењанин 1995.
  • Планета дјетета, „Григорије Божовић”, Приштина 1998.
  • Хоћу кући, Прометеј, Нови Сад 1998.
  • Е баш нећу, Слово, Врбас 1999.
  • Дјеца имају право, Дјечији савез, Подгорица 1999.
  • Петорица из српског, са Душком Трифуновићем, Добрицом Ерићем, Љубивојем Ршумовићем и Мошом Одаловићем, Драганић – Ршум, Београд 1999.
  • Крилата колијевка, Ђечији савез, Подгорица 2000.
  • Дјечак са зеленим крилима, Завод за уџбенике и наставна средства, Подгорица 2001.
  • Како расту крила, избор аутора, Бонарт, Нова Пазова 2002.
  • Пјесме, избор из поезије, ЦИД, Подгорица 2008.

Радуловићеве песме део су обавезне школске лектире, а велики број је преведен на стране језике и компонован.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Награда 18. септембар, награда ослобођења Никшића за ванредно залагање и постигнуте резултате у области књижевног стваралаштва, 1974.
  • Ратковићева награда, 1976.
  • ТВ Фестивал НЕУМ, Прва награда за ТВ стваралаштво у области Дјечијег програма, за емисију „Велике невоље малог Бориса”, 1988.
  • Награда 19. децембар, награда ослобођења Титограда за најбоље остварење из области умјетности, 1988.
  • Награда 27. новембар, Дан Радио-Телевизије Титоград, Плакета за постигнуте значајне резултате у раду и развоју РТТ, 1988.
  • Прва награда за ТВ стваралаштво у области Дјечијег програма, за емисију „Љубица љубичица”, ТВ Фестивал НЕУМ, 1990.
  • Специјална награда Златни ковчег, Пловдив, за најбољи документарни програм за дјецу, 1992.
  • Змајева награда за изузетан стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за дјецу, 1992.
  • Тринаестојулска награда за највеће домете у области културе и умјетности, 1993.
  • Награда 21. новембар, награда града Котора за изузетан рад и афирмацију дјечијег стваралаштва, 1993.
  • Награда Стара маслина, Ваг, 1995.
  • Залога града Никшића, за завичај у стваралаштву, 1996.
  • Награда УНИЦЕФ-а, 1996.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Sjećanje na vječitog dječaka: Na današnji dan umro Dragan Radulović”. CDM. Приступљено 23. 1. 2019. 
  2. ^ „Radulović Dragan pisac za djecu”. Montenegrina. Архивирано из оригинала 26. 09. 2018. г. Приступљено 23. 1. 2019. 
  3. ^ „Sjećanje na vječitog dječaka”. Durmitor. Приступљено 23. 1. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]