Никшић

Друга значења су пописана у чланку Никшић (вишезначна одредница).

Никшић
Поглед на Никшић
Основни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Општина Никшић
Становништво
Становништво (2003)	58212
Положај
Координате	42°46′18″N 18°57′18″E
Временска зона	централноевропска: UTC+1
Надморска висина	647 m
Никшић Никшић на мапи Црне Горе
Остали подаци
Поштански број	81400 81402 81403
Позивни број	040
Регистарска ознака	NK

Никшић је градско насеље у општини Никшић у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 58212 становника (према попису из 1991. било је 56141 становника).

Историја

Спомјеник краљу Николи у Никшићу

Стари град Оногошт, настао у IV вијеку као римско војно утврђење у Никшићком пољу, као раскрсници важних путних праваца који су повезивали уже територије и сусједне области, добро ситуиран на природном стјеновитом хумку у пољу између Студеначких главица и Требјесе, живио је кроз три велика периода људске цивилизације. Име Оногошт, по Милану Шуфлају је од Гота. Он на 114.стр.књиге Срби и Арбанаси у фусноти пише: "Материјална успомена на ту владавину (Гота) јест средовјечна тврђава Анагостум, Оногастум, данас Оногошт, Никшић у Црној Гори." Код архиђакона Томе,пак, Готи су Славени. Кроз вјекове бива рушен, обнављан и дограђиван, мијењајуци изглед и господаре, свједоцеци о крупним друственим и историјским кретањима и промјенама времена у којима је опстајао и као римски каструм, и као објекат у систему одбране читаве области у средњем вијеку, као центар Жупе у вријеме процвата српских држава и, напокон, као утврђени турски град. Од свог настанка готски Анагастум и средњовјековни Оногошт био је активна тврђава све до одласка посљедњих освајача.

Зидови града временом постају тијесни за све оне који су у њему тражили уточиште, па се почиње са градњом испод градских зидина и спонтано настају прва насеља у пољу – зачеци данашњег града. Зато се постанак и развој града морају везати за стару градску тврђаву и поред чињенице да је, још много прије њеног настанка, негдје у никшићком пољу постојала римска насеобина Андерба, која је нетрагом нестала и о чијој локацији нема непосредних извора.

Црква у Никшићу

Ослобођење од Турака 1877. године, којим је командовао и Машо Врбица, доводи нове насељенике, даје нове импулсе, осјећа се нови дух, показује се воља и ријешеност за „ново добро Црне Горе, која ће се, поред стародревног јунаштва, овјенчати још и зрацима културе и цивилизације“. Оваква оријентација значила је жељу за новим градом поред „старе и труле“ турске касабе. Та жеља је остварена израдом првог регулационог плана 1883. године који представља осмишљен концепт формирања града чврсте урбане структуре примјеном модела на ренесансно – барокној шеми идеалних градова.

План је по налогу краља Николе израдио инжењер Јосип Сладе.

Прве три деценије након доношења плана карактерисе изразити привредни и друштвени успон, развој занатства и трговине, настајања низа културних и просвјетних установа и друштава и интензивна урбанизација. Град је формирао своју окосницу, а изградњом низа репрезентативних објеката (Саборна црква, Дворац краља Николе, комплекс паркова, Царев мост у Никшићу) успостављени су важни градски репери. Изградјен је градски трг са шест улица које се у њега улијевају и формирано неколико стамбених блокова дуж уличних потеза. Куће су приземне или једноспратне, једноставне, мирне и складне архитектуре, без посебних архитектонских вриједности, али са одликама вриједне урбане и амбијенталне цјелине.

Центар Никшића данас

Послије оба свјетска рата обновљене су порушене грађевине и ницале нове, подизана завјеса на позоришној сцени, штампане књиге, новине и часописи. Нарочито послије Другог свјетског рата Никшић је десетороструко порастао и постао један од индустријских центара Црне Горе и значајно средиште умјетничког и културног стваралаштва и бројних просвјетних установа.

Данас

Грб општине

Иако са свим предиспозицијама да постане један од најразвијенијих градова у региону Никшић одаје утисак града који није довољно развио своје потенцијале. Недовршени пројекти, инвестиције које нису уродиле плодом, као и промјена у значају појених региона у држави учиниле су своје. Некада развијен индустријски град, подлегао је економском краху у протеклој деценији, а услед прструктурисања привредних инвестиција, принуђен је мијењати педесет година дуго усмјереност на тешку индустрију. Довољно говори и последњи попис становништва; исељавање.
Дух „ратника и пјесника“, специфичност културе, људи, идеја, на срећу и данас истрајавају, а они који су једном читали Витомира Николића, слушали Миладина Шобића или прошетали корзом тешко напуштају Никшић, или му се често врате.

Демографија

У насељу Никшић живи 43551 пунољетни становник, а просјечна старост становништва износи 35,3 година (34,4 код мушкараца и 36,2 код жена). У насељу има 16400 домаћинстава, а просјечан број чланова по домаћинству је 3,55.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примјећен је пораст у броју становника.

График промјене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 9485 1953. 14804 1961. 26569 1971. 40107 1981. 50399 1991. 56141 55718 2003. 59179 58212 2011. {{{п2011}}}

Етнички састав према попису из 2003.
Црногорци			36.890	63,37%
Срби			14.766	25,36%
Муслимани			691	1,18%
Роми			321	0,55%
Југословени			215	0,36%
Бошњаци			147	0,25%
Хрвати			123	0,21%
Египћани			106	0,18%
Македонци			60	0,10%
Албанци			28	0,04%
Мађари			18	0,03%
Словенци			16	0,02%
Руси			16	0,02%
Немци			1	0,00%
Италијани			1	0,00%
непознато			549	0,94%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	183			185
80+	243			519
75-79	463			650
70-74	842			1005
65-69	1257			1430
60-64	1145			1466
55-59	1209			1349
50-54	1868			1850
45-49	2072			2120
40-44	2180			2094
35-39	2105			2074
30-34	2040			2073
25-29	2152			2321
20-24	2316			2393
15-19	2316			2296
10-14	2123			2001
5-9	2112			2046
0-4	1933			1781
просек	2073			416

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2003. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2003. Број домаћинстава 2588 3968 7577 9947 12685 14543 16503

Домаћинства по броју чланова по попису од 2003. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 16400 2234 2674 2808 4063 2829 1140 416 151 46 39

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	22391	8604	12573	668	316	230
Женски	23825	6976	12628	3286	748	187

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	9611	200	4	715	2993	553	592	871	241	621
Женски	6470	115	2	184	822	164	121	1454	428	160
Оба	16081	315	6	899	3815	717	713	2325	669	781
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	54	155	1177	386	198	439	-	1	411
Женски	104	112	500	1071	719	343	-	1	170
Оба	158	267	1677	1457	917	782	-	2	581

Знаменитости:

• Најпознатије знаменитости Никшића су:
• Тврђава Бедем
• Царев мост
• Дворац Краља Николе
• Мост на Моштаници

Образовне установе

У Никшићу дјелује 40 образовних установа, 11 вртића, 25 основних школа, 1 основна музичка школа, 4 средње школе и једна високошколска установа Филозофски факултет дјелује у оквиру Универзитета Црне Горе. Ученицима и студентима Филозофског факултета на располагању је студентски дом „Браћа Вучинић“.

Основне школе

ОШ „Бранко Вишњић“ ОШ „Браћа Булајић“ ОШ „Браћа Лабудовић“ ОШ „Браћа Рибар“ ОШ „Доброслав-Ђедо Перуновић“ ОШ „Драган Ковачевић“ ОШ „Душан Бојовић“ ОШ „Душан Ђукановић“ ОШ „Иван Вушовић“ ОШ „Јагош Контић“ ОШ „Јанко Мићуновић“ ОШ „Јанко Бјелица“ ОШ „Јован Гњатовић“

ОШ „Јован Драганић“ ОШ „Никица Мрваљевић“ ОШ „Павле Ковачевић“ ОШ „Раде Перовић“ ОШ „Радоје Чизмовић“ ОШ „Шпиро Видовић“ ОШ „Милија Никчевић“ ОШ „Лука Симоновић“ ОШ „Милева Лајовић-Лалатовић“ ОШ „Олга Головић“ ОШ „Ратко Жарић“ Школа за основно музичко образовање „Дара Чокорило“

Средње школе

• Гимназија „Стојан Церовић“
• Економско-угоститељска школа
• Електро-металуршка школа
• Машинско-металуршка школа

Клима

Клима општине Никшић има карактер прелаза од медитеранске ка планинској и континенталној клими.

Основне карактеристике: Средњa температура ваздуха у мјесецу јануару износи 1,3°C, а у јулу 21,1°C. Средња вриједност релативне влажности је 68,6%. Никшић има годишње 2.245 сунчаних сати. Љета су топла са мало падавина, a зиме кишовите. Снијег просјечно пада 19 дана, a задржава се 29 дана годишње у Никшићком пољу, док се на планинама и површима у околини задржава и до шест мјесеци. Доминантни вјетрови су сјеверни (24,4%) и јужни (21,7%).

Види још

• Стара Херцеговина
• Оногошт (жупа)
• Битка код Вучјег дола
• ФК Сутјеска Никшић

Спољашње везе

• Званична презентација Никшића
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Планинарско друштво UNLIMITED