Драгоје Ђенадер

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгоје Ђенадер
Лични подаци
Датум рођења(1930-12-26)26. децембар 1930.
Место рођењаБосанска Градишка, Краљевина Југославија
Датум смрти9. фебруар 1986.(1986-02-09) (55 год.)
Место смртиСарајево, СФРЈ

Драгоје Ђенадер (Босанска Градишка, 26. децембар 1930Сарајево, 9. фебруар 1986) био је српски композитор.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Драгоје Ђенадер је рођен 26.12.1930. у селу Милошево Брдо код Градишке (Босанска крајина). Ратне страхоте 1941-1945. преживео је у логорима Јасеновац где му је страдала породица.. Ослобођење земље је дочекао у дому за слепу и слабовиду децу у Земуну и ту стиче прва музичка сазнања учећи клавир. 1946. године долази у Сарајево где се уписује у средњу музичку школу. Ту, као врло даровит ученик, скреће на себе пажњу професора, те на подстрек композитора Бориса Папандопула, пише своје прве радове. Завршава Вишу педагошку школу 1955. године, а када је у Сарајеву основана Музичка академија, и њу уписује и завршава 1959. године. За све време образовања уз рад је и компоновао. Од 1959. до 1965. радио је као професор на Вишој педагошкој школи у Сарајеву, а затим прелази у Земун у Војну музичку школу где остаје до 1972. Тад се враћа у Сарајево, уписује поново Музичку академију, али сада одсек композиције код професора Војина Комадине и са великим успехом дипломира.

Као извориште за свој стваралачки опус, Драгоје Ђенадер узима фолклор, понекад као цитат, али чешће као инспирацију и духовно полазиште. Савремени звуковни сензибилитет даје темама инспирисаним фолклором нове карактеристике.

У стваралаштву композитора Драгоја Ђенадера значајно место заузимају хорска музика, оркестарска музика, дела камерне и солистичке музике, као и велики број клавирских композиција. Умро је у Сарајеву 1986. године.

Стваралачки опус[уреди | уреди извор]

  • Дует за две трубе (1957)
  • Пет композиција за клавир (1960)
  • Поиграјте, за мешовити хор (1962)
  • Чаројице, за мешовити хор (1963)
  • Ганге, за мешовити хор (1965)
  • Крајишке игре за клавир (1966)
  • Игре за виолончело и клавир (1965)
  • 3 сонатине за клавир (1965)
  • Мисао – 7 песама за глас и клавир (1965)
  • Песме за глас и клавир 1966, Мир, Последњи осмех, Жетелац минута, Ко ме ту звао
  • Вињете за клавир (1965/70)
  • Сонатина за кларинет и клавир (1967)
  • Соната за виолину и клавир (1971)
  • 12. етида за клавир (1971)
  • Сонатина за контрабас и клавир (1971)
  • Гудачки трио за две виолине и виолончело (1972)
  • Први гудачки квартет (1972)
  • Други гудачки квартет (1974)
  • Квартет ин Б за Виолину, Виолу, Кларинет ин Б и Тромбон, (1972)
  • Тужбалице за сином – (29. 03. 1972)
  • Прва симфонија за гудачки оркестар – у. к. (1973)
  • Друга симфонија - за велики оркестар (1972, незавршено)
  • Сеоски мотиви за 2 флауте, кларинет ин Б и клавир (1972)
  • Сонатина за гудачки оркестар (1972)
  • Дувачки трио за флауту, кларинет ин Б и фагот (1973)
  • Оста град, за мешовити хор и симф. оркестар (а дуе) (1973)
  • Концерт за виолину и оркестар (1973)
  • Републици – масовна песма за мешовити хор и велики симф. оркестар (1974)
  • Цонцерто да цамера, кларинет ин Б и гудачки оркестар, (1974)
  • Три става за камерни ансамбл, (флаута пиколо, кларинет ин Б, Виолина И и ИИ, виола, контрабас и клавир)(1973)
  • Дувачки трио за Флауту, Кларинет ин Б и Фагот (1973)
  • Етиде за клавир (1971)
  • Соната за кларинет ин Б и клавир (1974)
  • Гудачки трио за две виолине и виолончело,(1974)
  • У колу о сватовима за мешовити хор (1976)
  • Романијо високога виса, тема са варијацијама за клавир (1976)
  • Ругалице, за мешовити хор (1977)
  • Војничке песме, за мешовити хор (1977)
  • Песми, за алт (или баритон) и клавир (1977)
  • Скерцо за гудаче (1980)
  • Концерт за кларинет и оркестар (1979)
  • 50. комада за младе пијанисте (1981)
  • Соната за клавир (1984)
  • Минијатуре за фагот и клавир (1986)

Награде[уреди | уреди извор]

Прва симфонија – трећа награда на конкурсу РТВ у Подгорици Ругалице (за мешовити хор) – прва награда у Неготину 1970. године на Мокрањчевим данима.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Драгоје Шумадинац”. Радио Шумадинац. Приступљено 17. 1. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]