Градишка
| Градишка |
|
|---|---|
|
|
|
 |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Република Српска |
| Општина | Општина Градишка |
| Становништво | |
| Становништво (1991) | 16.841 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
 Градишка
Градишка на мапи БиХ
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 78400 |
| Позивни број | 051 |
Координате: 45° 08′ 24" СГШ, 17° 15′ 00" ИГД
Градишка је градско насеље и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ.
Садржај |
Историја [уреди]
Градишка се према писаним документима, први пут помиње прије нешто више од 700 година и то под називом Градишки Брод. Међутим, живот на просторима садашњег града, у ближој и широј околини, датира још од праисторијског доба.
У доба Римљана на мјесту садашњег града налазило се насеље Municipium Servitium (Serbinum), које је било важна раскрсница путева према истоку и југу Балкана, односно пристаниште за ријечну римску флоту што довољно говори о стратешком значају насеља у то вријеме.
Око 1330. године Градишка се помиње као слободна варош. У средњем вијеку Градишка је имала велики значај као мјесто пролаза преко ријеке Саве. Ово мјесто је 1537. године пало под власт Турака који су се на овим просторима задржали све до аустроугарске окупације 1878. године. Подручје Градишке је вјековима било поприште освајача. Српско становништво се често дизало буне против Турака и других освајача.
Крај Другог свјетског рата народ овог краја дочекао је на згариштима и пустим огњиштима. На ратиштима и концентрационим логорима у Јасеновцу, Старој Градишки, Јастребарском и другим мучилиштима животе је изгубило око 13.000 Срба са подручја општине, а међу њима око 4.500 дјеце старости до 15 година.
Током распада Југославије погинуло је 300 бораца Војске Републике Српске са подручја општине. Данас је Градишка погранични град између Републике Српске, БиХ и Републике Хрватске. У самом граду налази се један од најпрометнијих граничних прелаза.
До 2. априла 1993. године (Сл. гласник РС 3/93) званичан назив градског насеља и истоимене ошпштине био је Босанска Градишка.
Привреда [уреди]
У вријеме СФР Југославије, у Градишци су пословала велика предузећа као што су фабрика пластике „Стандард“, фабрика намјештаја „Радник“ (данас ИНГА), фабрика одјеће „Трико“, фабрика машина „Јелшинград“, творница месних прерађевина „Левита“, творница хране „Прехрана“, фабрика металних производа „Метал“ и друге.
Медији [уреди]
Доајен новинарства и информативно-медијске промоције Градишке у старом Југословенском систему је био Гојко Шербула. У то време радио аматери су имали запажену улогу у друштву по више основа. 1977. године пуштен је у етер први радио-сигнал на средњем таласу Радио-Градишка и то само два дана. Њега су емитовали радио аматери и председник Радио клуба Винко Перић. Према пријави Омерагић Бесима и његовог истомишљеника секретара Савеза Радиоаматера БиХ Зилиџић Незира из Сарајева, Државна безбедност је неутралисала рад ове радио-станице и то веома коректно, али је тадашња политика БиХ суспендовала све политичке активности и разне друштвено-политичке функције одговорног за емитовање Винка Перића. Касније је направљена зграда и државна Радио-Градишка је прорадила 29. септембар 1979. године на челу са директором Гојком Шербулом и спикерицом Алмом Хаџијусуфовић.[1] Развојем друштвених односа и пројектованим демократским променама друштва, за време Анте Марковића, долази до могућности оснивања и медија са препознатљивим приватним власништвом. 1989. године власник Компаније Вицом из Беча оснива Холдинг Виком са 20 предузећа из разних области привреде, међу којима је и Радио и ТВ Виком. Почетак ратних сукоба у Југославији је одложио покретање банке и РТВ за касније. 10. марта 1997. године почиње са радом Виком радио, а 29. септембар 1997. и Виком ТВ[2] први програм, који је конципиран да позитивно утиче на циљну групу руралног подручја и српским ћириличном писмом, јер је њих највише а транзиционо време најгоре за промену људске свести. Сплетом разних околности други програм Компаније Виком је прорадио са емитовањем тек 8. марта 2013. године под логом Си-Ен-Ена и фирмом „Централне Националне Новости“д.о.о. Градишка, Република Српска,[3] на српском латиничном писму.
Спорт [уреди]
Градишка је сједиште фудбалског клуба Козара , одбојкашког клуба „Градишка,, и кошаркашког клуба „Сервицијум,,
Становништво [уреди]
Данас сама општина има близу 70.000 становника а град око 22.000 становника. Највећа насеља после Градишке су Нова Топола, Горњи Подградци, Орахова, Дубраве, Турјак и Ламинци (Сва наведена насеља имају преко 1500 становника). У Градишку се доселио велики број српских избеглица из Западне Славоније (Република Хрватска), централне Босне и Доњег Вакуфа (Федерација БиХ).
| Националност[4] | 1991. | 1981. | 1971. |
| Муслимани | 7.188 (42,68%) | 5.033 (37,35%) | 5.377 (56,09%) |
| Срби | 6.502 (38,60%) | 4.251 (31,54%) | 2.911 (30,37%) |
| Хрвати | 781 (4,63%) | 730 (5,41%) | 808 (8,42%) |
| Југословени | 1.788 (10,61%) | 3.218 (23,88%) | 306 (3,19%) |
| остали и непознато | 582 (3,45%) | 243 (1,80%) | 183 (1,90%) |
| Укупно | 16.841 | 13.475 | 9.585 |
| Демографија | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1885. | 29.962 (котар) | |
| 1895. | 37.797 (котар) | |
| 1910. | 41.868 (котар) | |
| 1921. | 45.190 (котар) | |
| 1931. | 57.235 (срез) | |
| 1948. | 5.590 | [4] |
| 1953. | 9.932 (општина) | |
| 1961. | 6.363 | |
| 1971. | 9.585 | |
| 1981. | 13.475 | |
| 1991. | 16.989 | |
Референце [уреди]
- ^ Општина Градишка: 30 година Радио Градишке, Приступљено 16. 3. 2013.
- ^ [www.vikom.tv Виком радио телевизија, Бања Лука], Приступљено 16. 3. 2013.
- ^ [www.cnnrs.com Централне Националне Новости], Приступљено 5. 5. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Званичан сајт општине Градишка ((sr))
- www.gradiska.com ((sr))
|
||||||||||
