Градишка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Градишка

Градишка
Градишка

Грб
Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Општина Општина Градишка
Становништво
Становништво (2013) 16.106
Положај
Координате 45°08′N 17°15′E / 45.14, 17.25
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Градишка на мапи БиХ
{{{alt}}}
Градишка
Градишка на мапи БиХ
Остали подаци
Поштански број 78400
Позивни број 051


Координате: 45° 08′ 24" СГШ, 17° 15′ 00" ИГД

Градишка је градско насеље и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Градишка укупно је пописано 16.106 лица.[1]


Историја[уреди]

Градишка се према писаним документима, први пут помиње прије нешто више од 700 година и то под називом Градишки Брод. Међутим, живот на просторима садашњег града, у ближој и широј околини, датира још од праисторијског доба.

У доба Римљана на мјесту садашњег града налазило се насеље Municipium Servitium (Serbinum), које је било важна раскрсница путева према истоку и југу Балкана, односно пристаниште за ријечну римску флоту, што довољно говори о стратешком значају насеља у то вријеме. Најстарији документован податак о српском имену датира из 69. или 75., у познатој књизи Плинија Млађег Познавање природе где наилазимо на српско име у латинизованом облику - Серби. Он дословно каже: "A Cimmerio accolunt Maeotici, Vali, Serbi, Zingi, Psesii" (Поред Кимерана станују Меотици, Вали, Срби, Зинги, Псеси). Топографија тла на коме се српски етнички први пут јасно именује јесте североисточно од Босфора код Кимерана, Сармата и Међана. Читав век после овог Плинијевог навода (најкасније 175), наилазимо на помен српског имена у делу Географија великог египатског научника који је своја дела писао на старогрчком језику, Клаудија Птолемеја: Између Кераунског планинског венца и реке Ра смештени су Оринеји и Вали и Срби. Поред овог антропогеографског податка по коме племе Срба насељава подручје Закавказја у понтском залеђу, он даје још значајнији податак да у Панонији постоји и град-насеље који се назива Сербин). Овај „Српски град“ или „Србица“ убележен је на његовој мапи Доње Паноније или Подунавских регија негде у савском поречју, на месту данашње Градишке, или је могуће чак да иде и северозападније до Сиска и Загреба. Постојање имена места које је свој топоним добило, очигледно према народу који у њему живи, прворазредно је сведочанство како то није могла да оствари нека случајна племенска заједница која се ту затекла, или неки новопридошли елемент у Панонију без одговарајућих карактеристика народа са културним идентитетом, који се пре свега огледа у самосвесном ношењу властитог имена.

Око 1330. године Градишка се помиње као слободна варош. У средњем вијеку Градишка је имала велики значај као мјесто прелаза преко ријеке Саве. Ово мјесто је 1537. године пало под власт Турака који су се на овим просторима задржали све до аустроугарске окупације 1878. године. Подручје Градишке је вијековима било поприште освајача. Српско становништво је често дизало буне против Турака и других освајача.

Крај Другог свјетског рата народ овог краја дочекао је на згариштима и пустим огњиштима. На ратиштима и концентрационим логорима у Јасеновцу, Старој Градишки, Јастребарском и другим мучилиштима животе је изгубило око 13.000 Срба с подручја општине, а међу њима око 4.500 дјеце старости до 15 година.

У ослободилачко-отаџбинском рату, од 1991. до 1995. године, погинуло је 300 бораца Војске Републике Српске с подручја општине. Данас је Градишка погранични град између Републике Српске, БиХ и Републике Хрватске. У самом граду налази се један од најпрометнијих граничних прелаза.

До 2. априла 1993. године (Сл. гласник РС 3/93) званичан назив градског насеља и истоимене ошпштине био је Босанска Градишка.

Привреда[уреди]

У вријеме СФР Југославије, у Градишци су пословала велика предузећа као што су фабрика пластике „Стандард“, фабрика намјештаја „Радник“ (данас ИНГА), фабрика одјеће „Трико“, фабрика машина „Јелшинград“, творница месних прерађевина „Левита“, творница хране „Прехрана“, фабрика металних производа „Метал“ и друге.

Саобраћај[уреди]

Мост на Сави у Градишци

Градишка је од 2011. године модерним аутопутем повезана са Бањалуком и Лакташима. Окучанским путем, који од града води према сјеверу, Градишка је повезана с аутопутем Загреб - Београд. Бањалучким путем који води према југу кроз Лијевче Поље, град је повезан с Новом Тополом, Лакташима и Бањалуком. Гранични прелаз у Градишци један је од најпрометнијих у држави, а налази се у самом центру града. Проширен је и модернизован у јуну 2013. године, након уласка сусједне Хрватске у Европску унију. Ријека Сава је пловна код Градишке.

Медији[уреди]

Године 1977. пуштен је у етер први радио-сигнал на средњем таласу Радио-Градишка и то само два дана, којег су емитовали радио аматери градишког радио клуба, док је Радио-Градишка почела с радом тек 29. септембра 1979. године.[2] Од 1989. године у Градишци постоје приватне радио и телевизијске станице, а посљедњих година сва дешавања у општини Градишка медијски су пропраћена путем информационог канала локалног кабловског оператера.

Култура[уреди]

ЦКУД "Лепа Радић" Градишка - Фестивал фолклора 1983

Под објектима и установама културе подразумијевају се домови и центри културе, народне библиотеке, кина (бископи), разни омладински клубови, као и позоришта, музеји и галерије.

Најважнија културна установа на подручју општине јесте „Културни центар“ Градишка. Извршена је санација постојеће старе зграде општине, коју је саградила Аустроугарска 1903. године. Надзор над обновом овог објекта, који је од културно историјског значаја, врше стручњаци Завода за заштиту културно – историјског и природног насљеђа Републике Српске.

На руралном подручју постоји већи број домова културе којима газдују мјесне заједнице. У ствари, ријеч је о вишенамјенским објектима културе. Њихов распоред је у основи такав да покривају готово све дијелове општине. Општина Градишка издваја значајна средства за учешће у финансирању бројних културних пројеката и програма као што су: Програм у оквиру обиљежавања Дана општине, затим Програм "Градишке јесени", "Дани светосавља", "Рогољска жетва", Традиционалне међународне и локалне смотре и фестивали као и други културни програми.

У Градишци се већ тринаест година издаје "Градишки зборник" као часопис за друштвена питања. Културно богатство Општине Градишка чини и капитална књига „Историја Босанске Градишке и њене околине“.

Установе културе на подручју општине Градишка су: "Културни центар", Народна библиотека, Завичајни музеј, Основна музичка школа "Бранко Смиљанић", Ликовна галерија.

Значајан дио културног живота Градишке чине културно-умјетничка друштва, а у 2013. години их има тринаест.

КУД МЗ
Централно културно-умјетничко друштво "Лепа Радић" Градишка
Омладинско културно-умјетничко друштво "Петар Кочић" Нова Топола
Kултурно-умјетничко друштво "Kоловит" Градишка
Kултурно-умјетничко друштво "Мирково коло" Врбашка
Kултурно-умјетничко друштво "Дукати" Брезик Ламинци
Kултурно-умјетничко друштво "Бехар" Дубраве
Kултурно-умјетничко друштво "Петар Кочић" Нова Топола
Kултурно-умјетничко друштво "Рогољи" Рогољи
Kултурно-умјетничко друштво "Але Обић" Липовача
Kултурно-умјетничко друштво "Козара" Горњи Подградци
Kултурно-умјетничко друштво "Тринаест скојевки" Грбавци
Kултурно-умјетничко друштво "Поткозарје" Машићи
Kултурно-умјетничко друштво "Авд Ћук" Орахова

Остала културна удружења: Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“, Позориште младих "Анастасја", Позоришна дружина „Expressio“, Дјевојачки градски хор "Лира", Удружење књижевника, Удружење ликовних умјетника, Друштво књижевника, Огранак Вукове задужбине у Градишци.

У периоду до 2020. године предвиђено је да се у значајној мјери поправи садашњи неповољни однос површине објеката културе. Такође се предвиђају нови сеоски објекти културе и њихово враћање у функцију културе Омладински клубови и центри, као и клубови за одрасле би у периоду до 2020. требало да представљају нове културне садржаје. Такође би требало повећати број и површину културних садржаја првенствено изградњом клубова за омладину и одрасле и сеоских објеката културе - универзалних дворана.

Спорт[уреди]

Градишка је сједиште фудбалског клуба Козара , одбојкашког клуба „Градишка,, и кошаркашког клуба „Сервицијум,,

Становништво[уреди]

У градишкој општини је 2013. године пописано 56.727 лица,[3] а у самом граду (насељено мјесто) Градишка пописано је 16.106 лица. На ширем градском подручју које обухвата седам приградских насеља који су срасли са градом и чине готово јединствену цјелину живи 24.119 лица.[4] Највећа насеља послије Градишке су Нова Топола, Горњи Подградци, Орахова, Дубраве, Турјак, Ламинци и Ровине(Сва наведена насеља имају преко 1500 становника). У Градишку се током Одбрамбено-отаџбинског рата доселио велики број српских избјеглица протјераних из западне Славоније (Република Хрватска), средње Босне, посебно из Доњег Вакуфа (Федерација БиХ).

ГРАДИШКА: ГРАД И ПРИГРАДСКА НАСЕЉА: БРОЈ СТАНОВНИКА (2013):
Градишка (град) 16.106
Козинци 1.740
Лисковац 1.367
Крушкик 1.265
Бок Јанковац 1.234
Брестовчина 1.133
Липовача 733
Жеравица 541
шире градско подручје 24.119


Националност[5] 1991. 1981. 1971.
Муслимани 7.188 (42,68%) 5.033 (37,35%) 5.377 (56,09%)
Срби 6.502 (38,60%) 4.251 (31,54%) 2.911 (30,37%)
Хрвати 781 (4,63%) 730 (5,41%) 808 (8,42%)
Југословени 1.788 (10,61%) 3.218 (23,88%) 306 (3,19%)
остали и непознато 582 (3,45%) 243 (1,80%) 183 (1,90%)
Укупно 16.841 13.475 9.585
Демографија
Година Становника
1885. 29.962 (котар)
1895. 37.797 (котар)
1910. 41.868 (котар)
1921. 45.190 (котар)
1931. 57.235 (срез)
1948. 5.590 [5]
1953. 9.932 (општина)
1961. 6.363
1971. 9.585
1981. 13.475
1991. 16.989

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Градишка